Spaljivanje žetvenih ostataka na njivi – jedan od načina da ostanete bez subvencija

„Vatra je dobar sluga, ali loš gospodar„

Svake godine smo suočeni sa velikim brojem poljskih požara izazvanih paljenjem žetvenih ostataka . Bezobzirno paljenje žetvenih ostataka se ne smanjuje po obimu iako se poljoprivrednicima svake godine skreće pažnja da je to najlošiji način uklanjanja žetvenih ostataka sa njive. Poljskim požarima u prilog idu i visoke temperature i dugačak sušni period koji je vlada u letnjem periodu. Zapaženo je da sami poljoprivredni proizvođači poseduju određeno znanje i informacije o štetnosti i opasnosti koje proizilaze paljenjem žetvenih ostataka, ali požari su i dalje prisutni.

Iako je izazivanje poljskih požara zakonom zabranjeno i protiv ove mere su poznate i kazne, paljenje žetvenih ostataka nije smanjeno. Kazne za izazivanje poljskih požara propisane su Pravilnikom o načinu upisa i vođenja RPG (Službeni glasnik RS broj 17/13). Kazna za izazivanje poljskih požara je tri godine pasivnog statusa za poljoprivredno gazdinstvo.

Ako je poljoprivredno gazdinstvo u pasivnom statusu ne može da ostvaruje mere za podsticanje razvoja poljoprivredne proizvodnje, na koje bi imalo pravo prema posebnim propisima, niti zemljišni fond može da bude predmet upisa drugog poljoprivrednog gazdinstva. Podneti zahtev poljoprivrednog gazdinstva u pasivnom statusu za korišćenje podsticaja se odbija kao neosnovan.

Ceo tekst možete pročitati ovde.