PSS Vrbas- Trend kretanja prinosa i cena soje

Trend kretanja prinosa i cena soje u vremenskom intervalu 2010 - 2014 godine

Soja je jedna od najvažnijih njivskih biljaka od koje se dobijaju važni proizvodi za ishranu ljudi, domaćih životinja i za preradu u industriji. U hemijskom sastavu zrna soje, prosečno se nalazi oko 40% proteina i oko 20% ulja, čime izuzetno dobija na značaju. Soja ima i veliki agrotehnički značaj. Svojim moćno razvijenim i dubokim korenovim sistemom ona povoljno utiče ne samo na održavanje već i poboljšavanje plodnosti i strukture zemljišta.

Soja se u svetu gaji na 100 miliona ha površine (na četvrtom mestu iza pšenice, kukuruza i pirinča), što čini ¾ površine pod industrijskim biljem. SAD su najveći proizvođač sa proizvodnjom od 85 miliona tona i zemlja sa najvećom površinom od 30 miliona ha. SAD, Brazil i Argentina (najvećim delom GMO soja) zajedno proizvode 80% ukupne svetske proizvodnje. Evropa je mali proizvođač soje sa svega 2% svetske proizvodnje, pri čemu prednjače Rusija i Ukrajina, a od zemalje EU Italija. Soja se u Srbiji gajila na prosečno 160 000 hektara, sa prosečnim prinosom od 2,49 t/ha i ukupnom proizvodnjom od 399000 tona.

Proizvodna 2010. godina

Uslovi za proizvodnju soje su tokom 2010. godine bili veoma povoljni tako da su postignuti rekordni prinosi i proizvodnja od oko 540859 t visokog kvaliteta. Prosečni prinosi u 2010. godini bili su 3,177t/ha. (RZS) U toku te godine tokom celog vegetacionog perioda zabeležene su oblilne padavine naročito tokom maja i juna kada je količina padavina bila duplo veća u odnosu na višegodišnji prosek. Ukupna suma padavina za period 2010. God je iznosila 683,6mm što je dvostruko više u odnosu na višegodišnji prosek 364,3 mm.

Žetva je tekla neometano a cene koje su usledile nakon žetve kretale su se u rasponu od 27,5-36,0 din/kg. Tokom oktobra  cena soje bila je od 28-31 din/kg, dok je tokom novembra stagnirala i po kg iznosila 31,1din/kg. Tokom decembra i januara kg soje bio je 34-35 din a vrhunac cene postiže se u februaru 35-36 din/kg. Nakon toga cena počinje linearno da opada do 30 din/kg soje. Ukoliko se gleda trend kretanja cene soje od 2010-2014. godine ovo je sa cenovnog stanovišta bila godina sa najnižom cenom.

Proizvodna 2011. godina

Proizvodnji soje u 2011. godini su pogodovale padavine i nešto niže temperature na početku vegetacionog perioda. U 2011. zasejano je 165253 ha soje a ostvarena je proizvodnja 440847 t. U ovoj godini soja je bila znatno konkurentnija u odnosu na druge ratarske kulture. Prosečni prinosi soje bili su 2,668 t/ha.

Nakon žetve cena kg soje iznosila 34,3 din tokom septembra i oktobra meseca dostiže 36,5 din/kg, u narednom periodu do februara cena stagnira oko 35 din/kg, a nakon toga linearno raste iznad 40, din/kg a svoj maksimum postiže u avgustu sa cenom 71 din/kg.

Proizvodna 2012. godina

Uslovi za proizvodnju soje tokom 2012. godine bili su veoma nepovoljni. Osim na samom početku, u aprilu i maju, tokom čitavog vegetacionog perioda vladala je izuzetno jaka zemljišna i vazdušna suša, i soja je bila u stalnom deficitu vlage. Rezultat ovakvih proizvodnih uslova jesu najniži prinosi soje, a obim proizvodnje je znatno niži u odnosu na predhodnih nekoliko godina.

U Srbiji je u 2012. godini soja požnjevana na oko 162714ha uz ostvareni prosečan prinos od oko 1,725t/ha i ukupnu proizodnju od oko 280 638 tona.Posle dve rekordne godine, značajan pad prinosa u 2012. godini uslovilo je da prinos u posmatranom periodu ima slab negativan trend. Zbog niskih prinosa i rekordno malih ukupnih količina soje tokom ove godine postizale su se izuzetno visoke cene na tržistu po kg soje. Nakon žetve vrednost kg soje iznosila je preko 70 din/kg i upravo u zadnjem kvartalu 2012. godine cena za kg soje je imala i najveću vrednost, u prvom kvartalu beleži se pad cene soje u intervalu od 63-55 din/kg sve do aprila meseca kada opet raste i do novog roda cena je sa manjim oscilacijama oko 60 din/kg.

Proizvodna 2013. godina

Vremenski uslovi za proizvodnju soje u 2013. godini naročito tokom vegetacionog perioda nisu pogodovali ovoj kulturi. To je druga uzastopna godina u kojoj je ostvaren prinos znatno niži od višegodišnjeg proseka za našu zemllju. Prema podatcima RZS 2013. godine posejano je 159724 ha pod ovom kulturom a prosečni prinosi na nivou Srbije bili su 2,412 t/ha dok je ukupna proizvodnja iznosila 385 214tona. Zbog loših uslova proizvodnje usled suše i loših proizvodnih rezultata 2012. godine, loš rezultat u posmatranoj 2013. godini se može prepisati delom i lošijem kvalitetu semena i nedovoljnim količinama kvalitetnog semena.

Proizvodna 2014. godina

Zahvaljujući čestim i obilnim padavinama tokom celog vegetacionog perioda, 2014. godina je bila izuzetno povoljna godina za soju. Na oko 154249 ha ostvaren je prosečan prinos od oko 3,539 t/ha. Ova godina je bila rekordna u poglledu prinosa koji je za 30% veći u odnosu na višegodišnji prosek (2,5t/ha) i u pogledu ukupne proizvodnje u našoj zemlji 545898 tona. Uspešnost gajenja ove kulture ne treba gledati samo sa aspekta povoljnih vremenskih uslova već i sa  stanovišta sortimenta i premene agrotehnike. Veća ulaganja u agrotehničke mere i kvalitetan sortiment na domaćem tržištu doprineli su ovakvim rezultatima.

Gledano sa cenovnog aspekta soja se 2014. Pokazala kao najekonomičnija ratarska kultura. Trend kretanja cene za rod soje 2013/2014 nije imao velika odstupanja. Nakon žetve cena se kretala u rasponu od 39-41 din/kg a maksimumi su postignuti u prvom tromesečju 2015. Godine sa cenom do 43,8 din/kg.

Analizirajući posmatrani vremenski period uočavaju se drastične razlike u proizvodnji soje iz godine u godinu.U posmatranom periodu imali smo čak tri ekstremne godine. Ipak upoređujući se sa ostalim zemljama Srbija ime dobre preduslove za ovu ratarsku kulturu. Srbija se svrstava u red značajnijih proizvođača soje u evropskim razmerama. Na ovo su uticala tri činioca pre svega uvođenjenje sorti visokog geneckog potencijala, bolja prilagođenost agrotehničkim uslovima gajenja soje i veća ulaganja u proizvodnju soje.

                                                                                                                                                                               dipl. ing. Emilija Bajac