Rezanje i prihrana ribizle

Posedujem zasad ribizle oko 100 stabala. Kako je najbolje rezati ribizlu i kako je prihranjivati?

Radi se o crvenoj ribizli.

Objavio gorstak

Ovom agrotehničkom merom  ostvaruje se ravnoteža rasta i rodnosti žbuna ribizle.
Rezidbom se odsecaju stariji - manje rodni izdanci i obezbeđuje pravilan oblik krune, a takođe podstiče novi porast i razvoj novih izdanaka. Rodni su jednogodišnji izdanci pri dnu kao i mlade rodne grančice na starijem rodnom drvetu (3-4 godine starosti). Posle ovog perioda treba ukljanjati ove rodne lastare i zamenjivati ih novim bujnim izdancima svake godine, a slabije izdanke eliminisati. U zavisnosti od starosti zasada u praksi je poznato tri vrste orezivanja, a to su:

  • formiranje oblika žbuna (proleće nakon sadnje)
  • orezivanje ribizle u rodu (redovno svake godine)
  • podmlađivanje zapuštenih žbunova (kod starih zasada)

Rezidba ribizle u rodu

Dobro formiran i razvijen žbun ribizle treba da ima oko 15 stabala različite starosti (od1do 4 godine). U proleće svake godine treba ukloniti 4-5 najstarijih stabala iz žbuna i zameniti ih  sa istim brojem jednogodišnjih dobro razvijenih lastara. Takođe, potrebno je ukloniti i sve ostale jednogodišnje prizemne izdanke da ne bi "gušili" žbun i nepotrebno uzimali hranu i vodu biljci.

U praksi je najzastupljeniji oblik rezidbe običan žbun gde su stabla i grane pravilno raspoređene na sve strane životnog prostora.

 

                 

 

Objavio miletas

Hvala.
Pripremam makaze za prolece :) Bice rezanja.
Molim Vas da li mi mozete pomoci i oko prihrane?
I sta da radim oko obrade zemljista oko zbunova? Malc, okopavanje ili trava?

Objavio gorstak

Da bi smo vam pomogli oko prihrane potrebno je da znamo da li ste radili analizu zemljišta, ako jeste napišite nam rezultate analize. Takodje nam je potreban podatak čime ste do sada prihranjivali (đubrili) zasad.

Objavio miletas

Najpraktičnije je ako se zasad između redova zatravi, a u redu okopava. O zatravljivanju međurednog prostora u višegodišnjim zasadima imate objavljen tekst na Portalu PSS Vojvodine.(http://www.polj.savetodavstvo.vojvodina.gov.rs/node/3769)

Pod pojmom prihrane se misli na đubrenje azotom.

Što se prihrane ribizle tiče, tu treba biti veoma oprezan. Previsoka doza azota utiče na povećanje bujnosti žbuna i veći broj izdanaka što kao posledicu ima lošiji kvalitet plodova, otežanu zaštitu, slabije formiranje cvetnih pupoljaka za narednu godinu, veću osetljivost biljke na niske zimske temperature i bolesti...

U literaturi možete pronaći različite podatke o količini azota potrebnog za normalan razvoj ribizle, ali po mom mišljenju, uglavnom se preporučuju prevelike količine azotnih đubriva. Neki autori pišu o dozama od 400 kg/ha AN-a, pa i više, kao da se radi o jabuci ili breskvi koje imaju višestruko veću vegetativnu masu od ribizle.

Količina azota potrebnog za prihranjivanje ribizle zavisi pre svega od količine  lakopristupačnog azota u zemljištu, starosti zasada i njegove kondicije kao i od planiranog prinosa. Pod pretpostavkom da je zemljište optimalno obezbeđeno sa lakopristupačnim azotom i da je zasad zdrav i u punom rodu ja bih Vam preporučio maksimalno 50 grama AN-a po žbunu. Možda je još bolje da se pred početak vegetacije svaki žbun prihrani sa 30-40 grama AN-a, a da se najkasnije do kraja aprila, po potrebu, uradi manja korekcija (na osnovu formiranog roda i kondicije biljke, količine padavina...).

Objavio lazark