PSS Sombor-Đubrenje i prihrana paprike

Paprika najbolje uspeva na plodnim, humusnim i lakšim zemljištima. U hladnom zemljištu s visokim nivoom podzemne vode  paprika daje niske prinose. Paprici odgovara neutralno ili slabo kiselo zemljište. Za bilo koju vrstu povrća, pa ni za papriku ne postoji univerzalni recept za đubrenje. U principu treba obezbediti pristupačnost 100-150 kg/ha azota u nitratnom ili amonijačnom obliku, 150-200 kg/ha fosfora i 80-150 kg/ha kalijuma, iz mineralnih đubriva, s tim što se parcela đubri u jesen  i sa 30-50 t/ha stajnjaka.Prihranjivanje se obavlja u više navrata, što zavisi od potrebe biljaka u azotu. Prvo prihranjivanje obavlja se u vreme početka cvetanja, drugo pred prvu berbu, a eventualno treće posle prve berbe. Posle svakog prihranjivanja naophodna je kiša ili navodnjavanje, a potom međuredna obrada i okopavanje, kako bi se azot učinio dostupan korenovom sistemu. Intezivna proizvodnja paprike zahteva kompletno snabdevanje makro i mikroelementima u svim fazama razvoja. Azot je elemenat koji najviše utiče na razvoj, kvalitet ploda i količinu prinosa. Najvažnije je da paprika bude dobro snabdevena azotom  u prvoj polovini vegetacionog perioda zbog ranijeg sazrevanja i kvaliteta ploda konzumne paprike.U slučaju nedostatka azota dolazi do slabijeg rasta paprike i kvalitet ploda rapidno opada. Fosfor kao elemenat jako deluje na cvetanje, oplodnju, na visinu i kvalitet prinosa. U slučaju nedostatka fosfora neophodno je obaviti đubrenje zemljišta vodorastvorljivim fosfornim đubrivima. Kalijum biljkama obezbeđuje bolji imunitet , dobar ritam zrenja, bolji kvalitet za transport i skladištenje plodova. U koliko dođe do prekomerne upotrebe kalijuma plodovi postaju sitniji i tokom sazrevanja dobijaju jako žutu boju. Kalcijum je elemenat na koga je plod paprika jako osetljiv. Nedostatak prouzrokuje vršnu trulež vrha ploda i može se uočiti već na vrlo malim plodovima gde je tučak. Nedostatak ovog elementa doprinose i greške u ishrani i zalivanju. Paprika je kultura duge vegetacije, mnogo zahtevna kultura i jedna od povrtarskih vrsta koja je najteža za proizvodnju i gajenje.