Preventivne mere pri čuvanju žita u skladištima

Čuvanje, negovanje i zaštita žita u skladištima zahteva poznavanje ne samo sirovine već poznavanje i proizvodnje  žita u polju (primenjene agrotehnike pri proizvodnji), zatim tehnoloških i bioloških osobina žita. 

Nije svejedno da li je žito pri vršidbi oslobođeno primesa (zelenih semena korova, pleve, slame, zemlje), ili je sa svim ovim primesama  stavljeno na gomilu  ili ćeliju silosa  gde je sloj i do 30 metara. 

Poseban je problem i kolika je vlaga žita pri prijemu  u skladište i u kojoj fazi zrelosti žita je žetva počela. 

Takođe je veliki uticaj  klimatskih uslova  za vreme žetve. Važno je da li je vreme sunčano ili je kišovito i vetrovito. Za dalji proces čuvanja, zaštite i negovanja žita važno je da li je tokom vegetacije žito bilo napadnuto od žitne stenice, žitne pijavice, pivca, švedske mušice, nematoda. U našim rejonima gajenja žita, najčešće se javlja fuzarium, pepelnica, rđa, gar, glavnica i dr. Posebno je važno da li pri prijemu žita u skladišta ima prisutnih skladišnih štetočina (pirinčanog i žitnog žiška, moljca, brašnara).

Za prijem žita  treba pripremiti skladišta, izvršiti čišćenja  prostorija. Prelazne zalihe žita prebaciti u jedan deo skladišta ili posebne ćelije i u cilju konzerviranja, izvršiti prethodnu dezinsekciju.

Posle čišćenja izvršiti popravku svih eventualnih otvora  ili pukotina na skladištu. Zatim sledi ponovno mehaničko čišćenje, a zatim  vlažnu ili gasovitu dezinsekciju praznog prostora. 

Posebnu pažnju posvetiti remontu svih transportnih uređaja u skladištu, odnosno silosu kao i kontrola ispravnosti selektora, trijera, rešeta, i aspiracionih uređaja, koja u momentu remonta treba očistiti od zaostalog žita i primesa.

U skladišni prostor treba instalirati uređaje za merenje vlažnosti i temperature  prostora, pa tek onda vršiti prijem žita.

Na prijemu žito se uzorkuje, meri i prema nađenom kvalitetu upućuje u skladište, kad počinje i proces čuvanja i negovanja žita. Prva mera je odvajanje sorti i vrsta žita, zatim se žito šalje  na pročišćavanje (rešetanje, aspiraciju i skladištenje). U momentu prijema utvrđuje se procenat vlage, pa ako je iznad 13-14% , onda posle prečišćavanja (odvajanja primesa),  takvo žito se šalje na sušenje u sušaru da se vlaga smanji na 13%. Sve ove mere se moraju organizovati tako da se obavljaju  tokom prijema ili za tri do četiri  dana, najdalje od prijema žita, a ne posle dužeg perioda posle prijema žita. Sada se posvećuje posebna pažnja daljem praćenju procesa skladištenja, praćenje temperature i vlage kao i eventualna pojava skladišnih štetočina. Treba tačno predvideti  i planirati kada elevirati, kada tretirati u slučaju pojave štetočina. Na osnovu poznatih pokazatelja to se može postići. Česta manipulacija bez potrebe može dovesti do stvaranja povećanog procenta loma žita, a samim tim se stvaraju uslovi za povećan razvoj sekundarnih štetočina koje se hrane lomljenim zrnom. Takođe, lomljeno zrno ima manju vrednost. Nasuprot tome, neobavljeno eleviranje kada je potrebno, smanjuje tehnološku vrednost zrna i stvara povoljne uslove za razvoj štetnih mikroorgnizama. 

dr Violeta Mickovski Stefanović