Bujnost i karakteristike rasta čokota

BUJNOST I KARAKTERISTIKE RASTA ČOKOTA

Bujnost čokota u prvom redu zavisi od uslova sredine i od načina gajenja (đubrenje,zemljište,navodnjavanja,opterećenje rodom i dr.) Međutim pri istim uslovima postoje velike razlike između sorti.Po pravilu,sorte koje su sklone da prerode imaju čokote slabije bujnosti nego sortre male rodnosti.Sorte dugog vegetacionog perioda (afuz-ali) koje pozno sazrevaju i imaju deblje lastare i veće su bujnosti.Zato sorte koje rano sazrevaju imaju često tanje lastare,a čokoti su im slabije bujnosti npr. muskat otonel.

Brzina rasta takođe nije jednaka kod svih sorti.Neke sorte u početku vegetacije polako rastu ( italijanski ruzling ),dok druge sorte  u isto vreme vrlo brzo rastu.Sam položaj tj držanje lastara daje čokotu određen habitus.Sorte koje imaju kratke internodije,a razvijaju uspravne lastare pri klasičnom  uzgojnom obliku mogu se gajiti bez ikakvih naslona-potpore (kevidinka,prokupac,kadarka). Ako bi se ove sorte gajile  na savremenim sistemima uzgoja,zelena rezidba bi se svela na minimum.Sorte čiji lastari brže rastu i imaju dugačke internodije,treba češće vezivati,a i posla oko zelene rezidbe ima daleko više (župljanka).

Razne sorte razvijaju i različit broj lastara.Sorte za stona vina i većina izrazitih stonih sorti razvijaju manji broj lastara,dok veliki broj kvalitetnih vinskih sorti (sovinjon,italijanski rizling) razvijaju veliki broj lastara.Odnos između rodnosti i bujnosti čokota je bitno uspostaviti i održavati.To nije nimalo lako,jer je potrebno veliko iskustvo i stručnost.Neke sorte imaju sposobnost samoregulacije npr italijanski rizling,ako se nepravilno oreže on smanjuje masu grozda i procenat kretanja okaca na čokotu tako da na neki način smanjuje preveliku količinu roda koja bi mogla naneti štete.I samoregulacija ima svoje granice,tako da u ekstremnim slučajevima i ove sorte prerode.Ova opasnost je najveća kod mladih čokota.Druge sorte nemaju ovakvu sposobnost,tako da jedne godine donesu visok rod,a naredne godine slabiji rod.U takvim slučajevima vegetativna snaga čokota značajno i naglo opada.Nepravilnom rezidbom možemo da preopteretimo čokot ili da ga nedovoljno opteretimo što je neekonomično i štetno za sam čokot.

Za određivanje bujnosti lastara koriste se sledeće metode : 1.dinamika rasta,kada se meri dnevni porast odabranih lastara.Merenje počinje od sredine aprila na svakih 5-7 dana.

2.masa jednogodišnjeg prirasta se određuje na osnovu merenja težine rezidbom odbačene loze.

3. merenje dužine lastara koji se ne prekraćuju.

4.okularna metoda,upoređenje se vrše vizuelno u odnosu na sortu šasla :

- veoma slab porast

- slab,nešto slabiji od šasle

-srednji,kao šasla

-snažan,lastari duži nego kod šasle

- veoma snažan porast

 

 

PSS Bačka Topola

Savetodavac : dipl.inž. Milan Jeremić