Agrobiološke karakteristike sorti vinove loze-rodnost

AGROBILOŠKE KARAKTERISTIKE SORTI VINOVE LOZE – RODNOST

 

     Rodnost je jedna od najvažnijih bioloških karakteristika sorte,koja najviše zavisi od nasledne osnove sorte.Rodnost sorte se  se određuje prinosom,koji je određen brojem grozdova po čokotu,prosečnom masom grozda i brojem čokota po jedinici površine.Za karakterisasnje rodnosti pojedinih sorti,koriste se sledeći pokazatelji : 1.koeficijent plodnosti lastara,2. koeficijent rodnosti lastara i 3. koeficijent rodnosti okaca.

1. Koeficijent plodnosti lastara pokazuje koliko grozdova nosi u proseku jedan rodni lastar.Dobija se deljenjem ukupnog broja grozdova sa ukupnim brojem rodnih lastara.Nerodni lastari  se ne računaju.Kod svih sorti ovaj pokazatelj je veći od jedinice.U velikoj meri ova vrednost zavisi od uzgoja i načina rezidbe.Kod duže rezidbe veći je i koeficijent plodnosti. 2. koeficijent rodnosti lastara,pokazuje koliko grozdova u proseku nosi svaki lastar.Dobija se deljenjem ukupnog broja grozdova-cvasti sa ukupnim brojem lastara.Vrednost ovog pokazatelja kreće se u širokim granicama od 0,2-2,0.Ovaj koeficijent pokazuje koliko smo primenili pomotehničkih mera na čokotu.Uzimaju se u obzir i nerodni lastari. 3. koeficijent rodnosti okaca pokazuje broj grozdova koji se dobije iz jednog okca koje je ostavljeno rezidbom.Ukupan broj grozdova podeli se sa ukupnim brojem okaca koliko ih je ostavljeno rezidbom.Ovde su obuhvaćena i okca koja nisu krenula i nerodni lastari.Koeficijent rodnosti okaca može da se računa na dva načina : a) da se uzimaju samo grozdovi koji su poreklom od rezidbom ostavljenih okaca ili b) svi grozdovi sa čokota tj i oni koji su poreklom iz spavajućih okaca.

Činioci koji utiči na koeficijent rodnosti : a) karakteristike sorte,b) položaj okaca na lastaru,c) uslovi sredine i  d) pomotehničke mere. Karakteristike sorte uočiljive su između grupa sorti a i između sorti u okviru grupe.Položaj okaca na lastaru u ovom pogledu postoje značajne razlike između  ekološko-geografskih grupa sorti.Sorte iz grupe convarietas pontica imaju rodna i najdonja okca,convarietas occidentalis imaju nešto nižu rodnost donjih okaca dok su kod sorti iz grupe convarietas orientalis najdonja okca  veoma slabe bujnosti. Poznavanje ovog svojstva je neophodno za pravilnu rezidbu.Za većinu sorti se može reći da im se povećava rodnost okaca idući od osnove lastara nagore i na određenoj visini dostiže maksimum. Neka istraživanja pokazuju da postoji izvesna veza između stepena formiranosti okca,njregove rodnosti i vremena kada kreće u proleće.Okca koja su najrodnija,najformiranija,najranije i  kreću u proleće.Uslovi sredine,klimatski činioci i đubrenje utiču na rodnost okaca.Diferenciranje zimskih okaca počinje krajem maja,odvija se tokom juna i jula,a delimično u avgustu.To znači  da klimatski uslovi prethodne godine utiču na rodnost lastara naredne godine ( temperatura,vlažnost zemljišta i dr ).Uticaj pomotehničkih mera,uzgojni oblik,aktivnost lisne površine,raspored okaca i optrerećenje rodom.Sa povećanjem opterećenja dolazi do smanjenja rodnosti okaca i lastara,a povećava se procenat nekrenulih okaca i nerodnih lastara.Sorte koje imaju sitnije grozdove i odlikuju se visokim kvalitetom imaju i smanjenu rodnost.Uslovi klime u toku godine imaju veći uticaj na rodnost okaca nego opterećenje,pre svega količina padavina i temperature.

 

 

 

PSS Bačka Topola

Savetodavac : dipl.inž. Milan Jeremić