REZIDBA BRESKVE

Po neophodnosti redovne rezidbe i po načinu njenog izvođenja breskva se znatno razlikuje od drugih voćnih vrsta. Neorezivana breskva daje novu vegetaciju na vrhovima jednogodišnjeg drveta, usled čega dolazi do stalnog premeštanja vegetacije na periferiju krune i ogoljavanja nižih delova krune. Breskva donosi rod na jednogodišnjim grančicama. Prema tome osnovno pravilo je da se rezidbom dobije što više novih letorasta koji nose cvetne pupoljke. Zavisno od uslova vegetiranja, breskva obrazuje različite jednogodišnje grančice koje izbijaju na dvogodišnjem ili starijem drvetu, a koje je neophodno poznavati radi pravilnog izvođenja rezidbe. Kod breskve se razlikuju sledeći tipovi grančica: mešovite rodne grančice, tanke (slamaste) rodne grančice, majski buketići, vodopije, prevremene grančice.

Mešovite rodne grančice

Dugačke su 30 do 50 i više santimetara. U zavisnosti od sorte cvetni pupoljci na njima mogu biti raspoređeni celom dužinom, u donjoj polovini ili u gornjoj polovini letorasta. Cvetni pupoljci su grupisani obično tako da su dva cvetna pupoljka sa strane i jedan vegetativni pupoljak u sredini. Mešovite rodne grančice su najvažnije rodne grane breskve jer imaju dosta cvetnih pupoljaka, dovoljno rezervnih hranljivih materija i potrebnu lisnu površinu za ishranu zametnutih plodova. Za rod se ostavljaju umereno bujne dobro zdrvenjene grane. U manje bujnih sorti treba ostavljati jače, a u bujnih sorti umereno razvijene mešovite rodne grančice.

Tanke rodne grančice

Obično su dugačke oko 30 santimetara i po celoj dužini osim pri osnovi i na vrhu imaju uglavnom pojedinačne cvetne pupoljke. Zbog većeg broja plodova i male lisne površine daju sitne i neugledne plodove, pa se ovakve grančice rezidbom potpuno uklanjaju.

Majski buketići

To su kratke rodne grančice dužine 2 do 8 santimetara, sa jednim vegetativnim i više cvetnih pupoljaka. Zbog većeg broja plodova i male lisne površine plodovi ostaju sitniji. Kada nema dovoljno mešovitih rodnih grančica majski buketići se mogu ostaviti za rod ali uz obavezno skraćivanje dvogodišnjeg drveta na kome se nalaze. U tom slučaju na svakom majskom buketiću treba ostaviti najviše jedan do dva ploda.

Vodopije

U osnovi su to nerodne grane iako mogu imati cvetne pupoljke ali su oni nepotpuno formirani. Prilikom rezidbe vodopije se uklanjaju do osnove. Vodopije se ostavljaju samo u slučaju popune praznog prostora u kruni.

Prevremene grančice

Nalaze se na vrhovima vodopija ili bujnih mešovitih rodnih grančica. Na sebi mogu imati poneki pojedinačni cvetni pupoljak. Prevremene grančice se prilikom rezidbe uklanjaju odsecanjem cele vodopije. Ukoliko se bujna mešovita rodna grana ostavi za rod onda se vrši skraćivanje prevremene grančice na jedan ili dva vegetativna pupoljka.

Izvođenje rezidbe - Rezidba pri sadnji

Jendnogodišnja sadnica se prekraćuje na visinu od 70-75 cm. Kada se na sadnici već nalazi jedna ili dve grane koje se mogu iskoristiti kao osnovne grane, njih treba prekratiti tako da na svakoj ostanu dva do tri pupoljka, a sve ostale grane treba ukloniti. Ako nema bočnih grana koje mogu poslužiti kao skeletne, onda treba ukloniti sve grane. Do kraja juna meseca većina pupoljaka na mladom stablu daće lisne rozete ili izdanke, pa se u ovo vreme mogu ostaviti tri bočna izdanka koji će dati skeletne grane. Sve izdanke koji rastu iznad ili ispod odabranih skeletnih grana treba prekratiti na dužinu 5 do 7 cm. Ove izdanke ne treba potpuno ukloniti, s obzirom da je za održavanje porasta stabla potrebna lisna masa koju oni nose. Ako je neki od izdanaka koji je ostavljen za skeletnu granu previše bujan, treba ga prekratiti tako da njegov porast bude isti kao i kod drugih grana.

Prva zimska rezidba

Ako iz nekog razloga osnovne skeletne grane nisu odabrane prethodnog juna, to se može uraditi sada. Sve grane iznad i ispod skeletnih grana treba odstraniti. Prekraćivanje glavnih skeletnih grana treba izbegavati, sem ukoliko to nije neophodno za održavanje uravnoteženog porasta drveta, odnosno ako na drvetu jedna skeletna grana dominira svojim porastom, treba je prekratiti tako da bude jednaka sa ostalima. Sve skeletne grane treba da rastu približno jednako kako bi se dobilo stablo ujednačenog rasta.

Rezidba u narednim godinama

Breskva se može orezivati u toku celog perioda zimskog mirovanja ako vremenski uslovi to dozvoljavaju. U krajevima u kojima preti opasnost od poznih prolećnih mrazeva rezidbu treba odložiti do prestanka ove opasnosti. U našim agroekološkim uslovima najpovoljnije vreme za rezidbu je period od decembra do marta. Prilikom izvođenja rezidbe najpre se izaberu produžnice primarnih skeletnih grana. Letorasti odabrani za produžnice retko se prekraćuju, osim ako se želi sprečiti izduživanje skeletnih grana u visinu. Na isti način postupa se sa produžnicama sekundarnih grana. Breskva je posebno osetljiva na osvetljavanje krune, u protivnom brzo ogoljava u nižim delovima. Zbog toga je neophodna stroga izolacija /ogoljavanje, oslobađanje/ vrhova da bi se osvetlile i najniže grane. Ispod mesta izbijanja letorasta ostavljenog za produžnicu uklone se svi letorasti u dužini 10 do 20 santimetara skeletne odnosno sekundarne grane. Izolacija vrhova je neophodna i za primarne skeletne i za sekundarne grane. Pošto se orežu primarne i sekundarne grane odnosno njihovi vršni – gornji delovi, pristupa se pravoj rezidbi na rod. Rezidba na rod podrazumeva odabiranje mešovitih rodnih grančica koje se ne orezuju, vodeći računa da budu pravilno raspoređene na rastojanju od 20 do 30 santimetara jedna od druge. Ostale grane naročito one koje izbijaju sa gornje strane primarne odnosno sekundarne grane, uklanjaju se do osnove radi bolje osvetljenosti i strujanja vazduha, kao i regulisanja rodnosti. Prema tome po obavljenoj rezidbi na stablu ostaju samo produžnice skeletnih i sekundarnih grana i najbolje zdrvenjene, dovoljno dugačke, pravilno raspoređene mešovite rodne grančice koje se ostavljaju neskraćene. Jačina odnosno intenzitet rezidbe zavisi od bujnosti svakog pojedinačnog stabla. Bujnije stablo se redovno više opterećuje rodom to jest ostavlja se veći broj mešovitih rodnih grančica i obrnuto. U normalnim uslovima smatra se da breskva stara šest godina treba da ima jednu trećinu letorasta dugačkih 60 do 100 santimetara, a starija stabla jednu trećinu letorasta dugačkih 40 do 80 santimetara. Stabla stara od 8 do 12 godina treba, da bi bila sposobna za normalan rod, da imaju novi prirast u granicama između 30 do 50 santimetara. U cilju regulisanja redovnog plodonošenja, dobijanja plodova izvrsnog kvaliteta i pravilnog opterećenja svakog stabla, prilikom rezidbe može se obaviti takozvano orijentaciono projektovanje prinosa. To se postiže ako se broj ostavljenih mešovitih rodnih grančica pomnoži sa brojem plodova koji će se na svakoj grani ostaviti (prosečno 4 do 6 plodova) i prosečnom težinom ploda određene sorte.

Nikola Ostrogonac dipl.ing Savetodavac PSS Subotica