Vladimir Čolović - Značaj određivanja pravog momenta za berbu plodova jabuke

Vladimir Čolović – PSS Institut Tamiš; Zelena prognoza

ZNAČAJ ODREĐIVANJA PRAVOG MOMENTA ZA BERBU PLODOVA JABUKE

 

                Berba plodova jabuke predstavlja veoma bitan i važan posao u voćarskoj proizvodnji koji se ne sme obavljati kampanjski ili amaterski. Nakon vrlo intenzivne i zahtevne proizvodne godine čiji je cilj proizvodnja adekvatinih količina plodova odgovarajućeg kvaliteta sledi berba od koje u velikoj meri zavisi krajnji plasman te jabuke. Postoji dosta problema na koje proizvođači nailaze u berbi. Problem pronalaženja obučene radne snage bez koje učinak berbe može biti nizak, cena berbe visoka i kvalitet ubranih plodova može opasti zbog nepravilne manipulacije plodom. Zatim u skorije vreme problem plasmana jabuke, gde je sve teži pronaći kupca što zbog zasićenosti tržišta jabukom, što zbog vrlo visokih zahteva za kvalitetom.

                Sa aspekta struke jedan od vrlo važnih faktora za uspešnu berbu jeste određivanje pravog momenta za njeno izvođenje, za šta se koriste razne metode. Takođe, treba znati da vreme berbe zavisi i od namene plodova. Ukoliko se, što je najčešći slučaj, planira duže čuvanje plodova jabuke onda je berbu, uz primenu odgovarajućih metoda, neophodno izvršiti u periodu fiziološke zrelosti plodova, dok ukoliko se ne planira duže čuvanje već prodaja za stonu upotrebu neposredno nakon berbe onda se ta jabuka treba ubrati u trenutku pune zrelosti.

                U svakom slučaju kada se vrši procena vremena berbe treba znati da i prerano ubrana, ali i prekasno ubrana, jabuka će imati problema tokom čuvanja.

Posledice prerano ubrane jabuke se ogledaju u sledećem:

  • plodovi su sitniji ( gubitak mase) jer zadnjih 20 dana plodovi dobijaju na masi i do 15%,
  • plodovi su slabije obojeni (manja tržišna vrednost, gubitak procenta prve klase),
  • nedozrela pokožica i kutikula uzrokuju veće kaliranje, pojavu nekih fizioloških oboljenja i smežuranje
  • plodovi su lošijih organoleptičkih osobina tj. imaju manje šećera i arome
  • mogućnost dužeg čuvanja se gubi.

Posledice prekasne berbe:

  • plodovi opadaju usled prezrelosti sa grana (direktna šteta, industrijska klasa),
  • pojava fizioloških bolesti tokom čuvanja,
  • skraćuje se dužina čuvanja.

Tržište ima vrlo jasno definisane standard kvaliteta plodova, koji svake godine postoju sve rigorozniji, a oni su sledeći:

  • plodovi moraju imati tipičnu boju i određenu količinu dopunske boje ukoliko se radi o obojenim sortama, a da pri tome nema nikakvih defekata pokožice plodova
  • krupnoća plodova prve klase se mora kretati u proseku od 70 do 90 mm u prečniku, sem kod pojedinih sorti, recimo Gale, čiji plodovi su sitniji gde se toleriše i 65 mm  Druga klasa od 60 do 70 mm prečnika,
  • plodovi moraju imati tačno definisanu skladišnu sposobnost i održivost nakon uskladištenja,
  • dobar ukus, aromu, skladan odnos šećera i kiselina i dr.,
  • besprekoran estetski izgled.

Plodovi na stablu ne dozrevaju istovremeno tako da je jako bitno berbu vršiti probirno, odnosno u više navrata, npr. sorta džonagold se bere u 3 do 4 navrata, zlatni delišes u 2 navrata, a elstar, jonatan i gloster u 2 do 3 navrata.

        Ucilju realizacije navedenih standarda koriste se razne metode koje omogućuju pravilno i tačno određivanje optimalnog roka za berbu. Međutim, nijedna metoda koje poznajemo nije pojedinačno dovoljno precizna da se samo na osnovu nje u potpunosti može odrediti tačan momenat berbe. Zato se danas koriste kombinacije metoda koje posmatrano integralno mogu dati zadovoljavajuće rezultate određivanja momenta berbe.

        Sve te tehnike i metode za određivanje optimalnog momenta berbe plodova se dele u dve grupe I to: metode za procenu nastupanja momenta za berbu, i metode za određivanja momenta za berbu.

 

savetodavac MSc Vladimir Čolović