Сумпор у исхрани биљака

                                                             СУМПОР У ИСХРАНИ БИЉАКА

Сумпор се убраја у групу неопходних макро елемената.Биљке синтетишу велики број једињења која садрже сумпор.Најзначајнија му је улога у изградњи протеина.Он је део амино киселиа цистина,цистеина и метионина. У корену биљака подстиче синтезу фитохелатина, једињења способних да вежу тешке метале и тиме онемогуће њихово веће накупљање у надземним органима.Применом сумпора на алкалним земљиштима могуће је отклонити недостатак неких неопходних микроелемената (гвожђа, цинка, бакра, мангана и бора).

Основни извор сумпора за биљке су сулфатни јони присутни у земљишном раствору.Сматра се да их биљке усвајају активно.Осим из земљишта, биљке могу да усвајају сумпор и из атмосфере преко надземних органа у виду сумпор диоксида.

Према броју једињења у којима се среће и количини у којој се налази у неким биљкама, он се може изједначити с другим неопходним макро елементима, фософором и азотом.Мање интересовање за њега као хранљивог елемента потиче вероватно отуда што се значајан део  потреба биљака у  сумпору подмирује из атмосфере и применом органских и минералних ђубрива и средстава за заштиту биљака која садрже сумпор као примесу или активну материју. Међутим, уочава се недостатак овог елемента у земљишту и код биљака у различитим деловима света.Један од разлога може да буде и значајно смањење емисије сумпор диоксида у атмосферу, нарочито у индустријски развијеним земљама.

Недостатак сумпора

До појаве недостатка сумпора обично долази на лаким песковитим земљиштима, сиромашним у органској  материји и у областима која се одликују великом количином падавина, где је испирање сулфатног јона интензивно.

У условима недостатка сумпора биосинтеза протеина је јако смањена, не само због недостатка аминокиселина у чији састав улази сумпор, већ и услед смањене ензимске активности.Истовремено, деоба ћелија је спорија услед чега биљке заостају у растењу.Иако сумпор не улази у састав хлорофила , његов недостатак ипак изазива хлорозу.Сматра се да недостатак сумпора изазива поремећаје у биосинтези протеина хлоропласта и хлорофила.У условима недовољне обезбеђености са сумпором листови добијају жутозелену боју, нарочито млади листови.На почетку хлороза се јавља на мањим површинама у виду узаних трака, првенствено око лисних нерава.Касније хлороза обухвата цео лист који постаје потпуно жут.У неким случајевима уочава се и појава антоцијана , услед чега листови , посебно лисни нерв, добијају плавољубичасту боју.У условима недостатка сумпора листови су мањи,често ужи и стоје више усправно.

Услед смањене синтезе протеина, при недостатку сумпора повећава се удео угљених хидрата у биљкама, а стим у вези, долази до интензивнијег образовања механичког ткива.

При недостатку сумпора коренов систем постаје дужи.Нарочито је упадљив пораст дужине коренских длачица.

Појава квржица код легуминоза је слабија , па је отуд и слабија фиксација азота.Уљане биљке у случају недостатка сумпора смањују принос а и садржај уља у семену је мања.Код житарица је успорено сазревање.

Знаци недостатка сумпора имају много сличности са симптомима недостатка азота, због чега их је понекад тешко разликовати.За откривање који елемент је у недостатку помаже сазнање да се први знаци недостатка азота јављају на најстаријим листовима , а недостатак сумпора на најмлађим.Надаље, у недостатку сумпора најстарији листови обично не одумиру , док при недовољној обезбеђености биљака азотом они се суше и одумиру.

У случају недостатка сумпора препоручује се употреба од 10 до 50 кг сумпора по хектару. Да би се спречило испирање сумпора у регионома са много зимских падавина препоручује се његова примена у пролеће.У циљу ђубрења сумпором често се примењује гипс.

Сувишак сумпора

За разлику од недостатка сумпора, који се у природи ретко јавља као ограничавајући фактор развића биљака,његов сувишак чешће угрожава биљни свет.Сувишак може да се јави у земљишту и у атмосфери.Сувишак сумпора у атмосфери се јавља као последица сагоревања фосилних горива.У условима сувишка сумпора листови заостају у порасту, јављају се мрке некротичне пеге прво на рубу а затим и на  интеркосталном делу листа, које се постепено шире према главном нерву.У екстремним случајевима јавља се и дефолијација.Истовремено , веће концентрације сулфата у земљишту смањују усвајање неких биогених елемената ( бора, молибдена и селена).

У слабо аерираним земљиштима услед редукције сулфата може се прекомерно акумулирати водоник-сулфид који је у већим концентрацијама веома токсичан за биљке.

 

Горан Дробњак ПСС Рума

Teme: