PSS Zrenjanin: Štete na šećernoj repi od vetra u proleće 2019. godine

Štete na šećernoj repi od vetra u proleće 2019. godine

Regioni Južnog i Srednjeg Banata   su najvetrovitija područja  u Vojvodini što je potvrđeno i u aprilu ove godine kada je nekoliko dana duvala jaka košava iz jugoistočnog pravca. Najveća brzina vetra je zabeležena  petog i dvadesettrećeg aprila kada je u Zrenjaninu izmerena maksimalna brzina vetra od 48, odnosno 50 kilometara na čas. Jak vetar nije duvao samo tokom ova dva dana već i nekoliko dana pre i posle što je povećalo štetno delovanje vetra na useve. Šteta je zabeležena na svim usevima, ali je bila najveća na šećernoj repi.

Vetar je podizao ogromnu količinu zemlje i prenosio je na veliku daljinu. Gusti oblaci  prašine su bili potpuno neprozirni. Ovo je bio tipičan primer eolske erozije zemljišta koja se javlja kada minimalna brzina vetra pređe brzinu od 10-15 kilometara na čas. Erozija je bila velika i zbog toga što je u čitavom regionu ovog proleća zemljište u površinskom sloju bilo jako usitnjeno predsetvenom pripremom. Odavno se nije desilo, kao ovog proleća, da su prva i druga predsetvena priprema obavljene po suvom zemljištu što je doprinelo njegovom rasprašivanju. Zbog toga je vetar lako nosio usitnjene čestice zemljišta. Ovakvo stanje zemljišta  je posledica jako male količine padavina krajem zime i početkom proleća.

Šteta od vetra se ogledala u zatrpavanju i mehaničkom oštećivanju biljaka. Posledica zatrpavanja mladih biljaka zemljom je njihovo propadanje, a posledica mehaničkog oštećivanja je sušenje listova i propadanje konusa rasta. Petog aprila je vetar na 60 hektara potpuno zatrpao šećernu repu pa je usev morao da se preseje. U to vreme je repa bila mala pošto je tek ponikla. Dvadesettrećeg aprila vetar nigde nije potpuno uništio usev, već je doveo do njegovog proređivanja. U tom trenutku su usevi repe bili mnogo veći i imali su 6-8 listova. Deo proređene repe, na površini od 61 hektar, je presejan. Površina sa proređenim usevima je bila dosta veća, ali su usevi ostavljeni jer je broj biljaka bio zadovoljavajući. Proređivanje useva je nastalo zbog zatrpavanja biljaka zemljom i zbog mehaničkih povreda koje su pravile čestice zemlje prilikom udaranja u biljke. Posledica mehaničkog oštećivanja listova je bilo potpuno sušenje listova na svim biljkama (sl.1 i 2). U centru rozete listova se nalazi konus rasta (vegetaciona kupa). U konusu rasta se nalazi začetak svih budućih listova biljke. Zbog toga je najvažnije da ovaj organ preživi kako bi biljka mogla da se regeneriše. Kod nekih biljaka je konus rasta uništen, a kod nekih je preživeo. Uginuli konus rasta je imao crnu boju pa se lako razlikovao od zdravog (sl. 3). Biljke sa zdravim konusom rasta su preživele i nastavile su da rastu, a one kod kojih je konus rasta uništen su uginule. Najvažnija  stvar koju proizvođač treba da ustanovi nakon pričinjene štete je kod kolikog procenta biljaka  su koren i konus rasta preživeli. Ako je broj biljaka zadovoljavajući, usev ne treba presejati. Biljke sa osušenim listovima i neoštećenim konusom rasta nastavljaju da rastu, ali sporije od biljaka koje nije oštetio vetar (sl. 4) što će dovesti do opadanja prinosa i kvaliteta repe. Najčešća greška koju prave naši proizvođači, kada dođe do nekog oštećivanja useva,  je presejavanje useva pre nego što je utvrđen stepen oštećenja i broj preživelih biljaka. Ova pojava se sreće i u drugim situacijama kao što je šteta od grada. Primera radi, često se desi da proizvođači preseju kukuruz oštećen od grada, koji se nalazi u fazi 5-6 listova, iako takav usev može normalno da se regeneriše i da donese dobar rod. Maksimalno smanjenje prinosa kukuruza u toj fazi je do 10%, ako je potpuno uništen nadzemni deo kukuruza. Kod repe je smanjenje prinosa u ovoj fazi još manje. Ovi podaci se iznose zbog toga što je 19. maja region Srednjeg Banata zahvatilo nevreme sa jakom kišom i gradom. Sigurno će mnogi proizvođači, kao i ranije , požuriti da preseju oštećene useve iako to, u mnogim slučajevima, neće biti opravdano.

Karakteristika štete od vetra 23. aprila je neujednačeno oštećivanje biljaka na parceli. Čak i najmanje uzvišenje  zemljišta pored parcele ili na parceli je uticalo na usporavanje vetra i smanjivanje štete. Iz tog razloga je broj biljaka na parceli bio veoma neujednačen što je otežavalo proizvođačima donošenje odluke o presejavanju ili ostavljanju useva. Za primer će se navesti broj biljaka šećerne repe na jednoj parceli PP “Zlatica” doo. Stručnjaci ove firme su jednu veću parcelu podelili na 7 podparcela. Na neoštećenom delu parcele prosečan broj biljaka je iznosio 110000 biljaka po hektaru, a na oštećenim delovima parcele izbrojan je sledeći prosečan broj biljaka po hektaru: 1=57125, 2=60444, 3=63000, 4=44833, 5=52606, 6=49000. Još je veća razlika bila između pojedinačnih brojanja u okviru podparcela sa oštećenom repom. Najmanji broj biljaka je bio 26000, a najveći 82000 biljaka po hektaru. Neoštećena repa se nalazila pored nasipa za prugu i reda žbunja i niskog drveća. Taj pojas je zaštitio veliku površinu parcele, iako je mnogo niži  od pravog poljozaštitnog šumskog pojasa koji mora imati mnogo veću visinu i nekoliko redova drveća. Ovo nije prvi put da se desi da i nisko drveće i žbunje zaštiti usev od štetnog delovanja vetra. Ranije se već dešavalo da traka useva, koja se nalazi pored pojasa, širine 200-300 metara, bude pošteđena, a ostatak parcele bude zatrpan zemljom. To sve pokazuje koliki značaj za poljoprivredu imaju šume i poljozaštitni pojasevi, naročito u područjima koja imaju jako malu pošumljenost. Srednji Banat spada u područja sa najmanjom pošumljenošću u Vojvodini. Po zvaničnim podacima, u Srednjem Banatu ima oko 2% šuma od ukupne površine zemljišta, a optimalna pošumljenost je oko 13%. Po ovim pokazateljima, lošije stanje od Srednjeg Banata ima samo  region Severnog Banata.

Treba pomenuti još jednu vrstu štete od vetra koja se često javlja na repi, iako ove godine nije imala veliki značaj. To je prstenasto suženje biljaka koje se formira u nivou zemljišta usled pomeranja biljaka u različitim pravcima pod uticajem vetra. Ovo oboljenje može biti posledica i napada parazita. Drugi naziv za njega  je padavica repe jer mnoge biljke padaju na zemlju i uginjavaju. Preživele biljke su oslabljene i daju niži prinos i lošiji kvalitet.  Prošle godine je na nekim parcelama uočena veća pojava truleži korena na obolelim biljkama. Prstenasto suženje pod uticajem vetra je jače izraženo u slučajevima kada  brazdica u koju se polaže seme ostaje otvorena jer se biljke jače pomeraju. Ovo se dešava kada sejalica nema zagrtače semena, a seje se u vlažno zemljište.