Vladimir Čolović-Pojava mraza u voćarsko-vinogradarskoj proizvodnji, tipovi mraza,mere borbe i nastanak štete

Vladimir Čolović – PSS Institut Tamiš

 

POJAVA MRAZA U VOĆARSKOJ PROIZVODNJI, TIPOVI MRAZA,MERE BORBE I NASTANAK ŠTETE

 

                Kada je u pitanju voćarsko – vinogradarska proizvodnja jedan od najvećih i najčešćih problema jeste mraz. Mraz predstavlja relativno kratak period pada temperature ispod nula stepeni i zavisno od vremena javljanja i intenziteta može naneti veće ili manje štete. Štete se mogu ogledati u umanjenju roda u tekućoj vegetaciji, ali pored toga štete mogu imati i dugoročni karakter ukoliko dođe do oštećenja višegodišnjih delova stabla odnosno čokota što nije čest slučaj s obzirom da se tako niske zimske temperature u našim uslovima vrlo retko javljaju.

                Prema vremenu nastanka mrazevi mogu biti: rani jesenji mraz, zimski mraz i pozni prolećni mraz. Rani jesenji mraz je vrlo opasan s obzirom da se javlja u fazama kada su voćke još uvek vrlo osetljive na niske temperature. Kod nekih sorti grožđa i kod nekih voćnih vrsta javlja se u momentu kada berba još uvek nije gotovo i tada dolazi do oštećenja na plodovima (npr. pucanje bobica grožđa). Pored plodova mogu stradati mladari odnosno njihovi vrhovi pre svega kao i najmlađe lišće. Posebnu pažnju proizvođači moraju da obrate na ishranu i navodnjavanje kao preventivne mere borbe kada je u pitanju jesenji mraz. To podrazumeva blagovremeni prestanak đubrenja azotnim đubrivima kao i smanjenje norme zalivanja. Velike količine vode i hraniva podstiču voće na dalji rast i produžetak vegetacije što utiče na pad otpornosti na dejstvo niskih temepratura. U ovakim slučajevima pored izostanka sazrevanja i zdrvenjavanja mladara kao i kvalitetnog diferenciranja pupoljaka može doći do retrovegetacije posebno kod jabučastog voća gde se aktiviraju mešoviti pupoljci pri čemu se gubi rod koji je bio planiran za sledeću vegetaciju. Cvet koji se javlja ne daje plod ili plod svakako ostaje mali i nerazvijen , m ladar koji se javio ostaje zelen i bez formiranih pupoljaka. Zbog navedenog ishrana azotom mora stati već u julu gde se mogu dodati male količine azota, do 20% ukupno planiranog azota, kada se radi o voću koje se bere kasno i ukoliko se primeti da nedostaje porast. Kada se radi o vodi i zalivanju ono već mora biti redukovano u avgustu gde se dodaju količine prilikom prihrane voća u drugom delu vegetacije, a nakon toga vršiti navodnjavanje interventno odnosno samo kada je izrazito sušan period u toku avgusta, septembra i oktobra.

                Zimski mraz može naneti najveće i najznačajnije štete voću ukoliko se javi. Efekti ovakvog mraza se ogledaju u izmrzavanju grana, pa čak i celih stabala i čokota. Obnova, ukoliko je moguća, traje dosta dugo i negativni efekti su dugoročni. Srećom, voće i vinogradi koji su pripremljeni na pravi način za zimski period, a to se odnosi na adekvatnu ishranu u trenucima kada je to neophodno i đubrivima koja imaju pozitivan efekat na otpornost voćaka kao i adekvatnu upotrebu zalivnih sistema, ovakvi slučajevi izmrzavanja se vrlo retko javljaju.

                Pozni prolećni mraz jeste najopasniji kada se radi o voćarsko – vinogradarskoj proizvodnji. Njegova opasnost se ogleda u činjenici da se javlja onda kada je voće najosetljivije, a to je period cvetanja i zametanja plodova. Kada se radi o voćnim vrstama najveće štete trpe kajsija i badem kao najranije vrste, dok jabučasto voće, i neke koštičave vrste u vreme nastanka poznog prolećnog mraza se ipak nalaze u fazi koja je manje osetljiva (zatvoren cvetni pupoljak, zeleni buketić).

                Jedan od razloga za nastanak ovih šteta jeste i biologija voćaka. Naime, svaka voćna vrsta pre zimskog perioda prolazi kroz period kaljenja (priprema za niske temperature) koji se sastoji od dve faze. Nakon toga biljka ulazi u period mirovanja: početno mirovanje (period kaljenja), duboko (biološko mirovanje) i ekološko mirovanje. Trajanje dubokog mirovanja određeno je genetskim osobinama voćaka, ono traje u proseku 45 do 60 dana. Nakon dubokog mirovanja voćka ulazi u ekološko mirovanje. U ovom periodu kretanje vegetacije kontrolišu isključivo vremenski uslovi. Ukoliko su temperature niske i ne prelazi se biološka nula voće ne kreće sa vegetacijom. Međutim, kada zagrevanje traje nekoliko dana i pređe se biološka nula kreće i aktivnost biljke. Počinje aktivnost korena i kretanje sokova. Direktan uticaj na otpočinjanje vegetacije ima tvorno meristemsko tkivo kambijum. Ukoliko su temeprature dovoljne otpočinje i aktivnost ovog tkiva odnosno tkiva ksilema i floema. Kambijum kada krene sa aktivnošću postaje vrlo osetljiv na niske temerature pa mrzne na već -10 stepeni pri čemu praktično izumire i biljka, dok je tokom biološkog mirovanja ono najotornije.

                Kao mere borbe od ove pojave odnosno zagrevanja tkiva kambijuma vrši se krečenje debla i dela ramenih grana. Bela boja odbija Sunčeve zrake i dolazi do manjeg zagrevanja debla odnosno ovog tkiva čime se odlaže njegova aktivnost. Takođe je poželjna da jedna jača, skeletna grana, bude okrenuta prema jugo – zapadu i time napravi delimičnu hladovinu čime se takođe smanjuje zagrevanje debla.

                Dejstvo niskih temepratura odnosno mraza ne zavisi samo od temperature i fenofaze voćaka već zavisi i od trajanja tih temperatura, oblačnosti , vlažnosti vazduha odnosno tačke rose i vetra. Što je duža izloženost niskoj temperaturi šete koje nastaju su veće. U uslovima oblačnih dana, a vedrih noći dejstvo mraza je jače, i obrnuto. Sa povećanjem vlažnosti vazduha odnosno tačke rose dejstvo mraza je slabije.    Vetar je vrlo bitan faktor, ukoliko konstantno duva, barem 6 km/h dejstvo mraza je slabije. Ovo se postiže inverzijom vazduha gde dolazi do mešanja nižih zona gde je koncetracija hladnog vazduha veća sa višim zonama gde je vazduh topliji. S obzirom da vetar uglavnom prestaje u jutarnjim časovima temperature su zada najniže i tada dolazi do najvećih šteta, to je period od 4 do 6 časova ujutru. Da bi se ovo izbeglo može se izazvati vazdušna inverzija i veštačkim putem: upotreba helikoptera (za veće površine), upotreba posebnih ventilatora i upotreba atomizera (manje površine). Takođe, stepen štete pored navedenog zavisi i od reljefa. U nižim zonama, dolinama, takozvanim doljama, hladan vazduh kao teži se spušta i formira jezera hladnog vazduha i dejstvo mraza je jače. Isto tako u nižim zonama krune je dejstvo mraza zastupljenije.

                Razlog za ovu pojavu je dejstvo radijacionog mraza odnosno prizemnog mraza koji nasaje pri vedrom i mirnog vremenu, praćenom niskom tačke rose gde dolazi do vazdušne inverzije pri tlu. Pored radijacionog mraza postoji i advektivni mraz koji predstavlja posledicu prodora hladnog vazduha u neku zonu.

 

 

Tabela 1. Temperaturne vrednosti i fenofaze u kojima dolazi do štete nakon 30 minuta mraza kod jabučastog voća.

Jabučasto voće

Pucanje pupoljaka

Vidljivi začeci prvih listova

Mišje uši

Zeleni buketić

Roze pupoljak

Centralni cvet otvoren

Cvetanje

Zametnuti plodovi

10% štete

-9,4°C

-7,7°C

-5°C

-2,7°C

-2,2°C

-2,2°C

-2,2°C

-2,2°C

90% štete

-16,6°C

-12,2°C

-9,4°C

-6,1°C

-4,4°C

-3,8°C

-3,8°C

-3,8°C

 

 

Tabela 2. Temperaturne vrednosti i fenofaze u kojima dolazi do štete nakon 30 minuta mraza kod koštičavog voća.

Koštičavo voće

Bubrenje

pupoljaka

Pucanje pupoljaka

Cvetni pupoljci u klasteru

Razdvojeni cvetni pupoljci

Beli baloni

Prvi cvetovi otvoreni

Cvetanje

10% štete

-9,4°C

-4,4°C

-3,3°C

-2,2°C

-2,2°C

-2,2°C

-2,2°C

90% štete

-15,5°C

-12,2°C

-4,4°C

-4,4°C

-4,4°C

-4,4°C

-4,4°C

 

 

Tabela 3. Temperaturne vrednosti i fenofaze u kojima dolazi do štete nakon 30 minuta mraza kod vinove loze.

 

Vinova loza

Početak bubrenja

zimskog okca

Bubrenje zimskog okca

Pucanje zimskog okca

Prvi list

Drugi list

Treći list

Četvrti list

10% štete

-10,5°C

-6,1°C

-3,8°C

-2,7°C

-2,2°C

-2,2°C

-2,2°C

90% štete

-16,1°C

-12,2°C

-8,8°C

-6,1°C

-5,5°C

-3,3°C

-2,7°C

 

 

                Krajem marta meseca na teritoriji južnog Banata javio se pozni prolećni mraz koji je naneo velike štete pre svega koštičavim voćnim vrstama, a solidne štete naneo je i jabučastom voću posebno kada se radi o crvenim sortama odnosno sortama sa dopunskom bojom. Temperature i  štete nastale na voćnjaku oglednog polja kada je u pitanju jabuka nalazi se u tabeli 4.

 

Tabela 4. Temperature na voćnjaku oglednog polja PSS Instituta Tamiš po satima i štete nastale kod gajenih sorti.

Datum i vreme (h)

Minimalna temperatura

(°C)

Maksimalna temperatura

(°C)

Granny Smith

(% štete)

Reinders

(% štete)

Red Jonaprince

(% štete)

Cela cvast

Centralni pupoljak

Cela cvast

Centralni pupoljak

Cela cvast

Centralni pupoljak

27.03.2019.

23:00

-3,5

-0,1

16,3

33,56

5

37.5

26

43

28.03.2019.

00:00

-1,5

-0,4

28.03.2019.

01:00

-2,4

-1,1

28.03.2019.

02:00

-3,4

-1,6

28.03.2019.

03:00

-5,1

-2,9

28.03.2019.

04:00

-4,3

-1,9

28.03.2019.

05:00

-6,0

-4,7

28.03.2019.

06:00

-4,9

0,6

 

Savetodavac MSc Vladimir Čolović