РЕЗУЛТАТИ ПОСЛОВАЊА ПРИВРЕДНИХ СУБЈЕКАТА ИЗ ОБЛАСТИ ПОЉОПРИВРЕДЕ И ПРЕХРАМБЕНЕ ИНДУСТРИЈЕ AП ВОЈВОДИНЕ (2016-2018)

 
ЗНАЧАЈ АГРОСЕКТОРА ЗА РАЗВОЈ АП ВОЈВОДИНЕ
 
Пољопривреда и прехрамбена индустрија (агросектор) имају велики допринос у стварању бруто домаћег производа (БДП) у Републици Србији (РС). У 2017. години, само је сектор пољопривреде чинио око 6,0% укупног БДП-а. На нивоу АП Војводине значај ових предузећа је, наравно, знатно већи, поготово ако се допринос агросекторa посматра у ширем контексту, преко повезаних привредних грана (произвођача инпута и корисника сировина).
Неспорно је да агросектор има велики значај за укупан развој наше земље, не само због прехрамбене сигурности становништва, већ и према броју запослених, природним, техничко-технолошким и другим ресурсима којима располаже. Агросектор је једна од ретких привредних области која последњих година бележи растући суфицит у спољнотрговинској размени. Даље унапређење и модернизација овог сектора представља један од приоритетних праваца развоја укупне привреде АП Војводине, као и целе РС.
 
Развој сваке привредне делатности зависи од расположивости неопходних природних, људских, техничко технолошких и других ресурса. Ово се посебно односи на пољопривредно-прехрамбени сектор чији развој није могућ без адекватних природних и других предуслова. Република Србија, а посебно АП Војводина, располажу врло респектабилним, не само природним, већ такође и научно-образовним, техничко-технолошким, тржишним и другим потенцијалима за ову врсту делатности. Захваљујући томе, домаћи агросектор је и даље на завидном нивоу развијености, и поред врло озбиљних друштвено-економских проблема, односно неповољних услова пословања са којима се суочава последњих неколико деценија.
Република Србија располаже са око 3,4 милиона хектара обрадивих површина високог квалитета, или око 0,48 ha по глави становника (Статистички годишњак, 2018). Ово је значајно већа површина по становнику него у већини земаља ЕУ. Међутим, вредност производње по једном хектару у нашој земљи вишеструко је мања него у пољопривредно развијеним земљама ЕУ.
 
АП Војводина као најразвијенији пољопривредни регион РС, има изузетне природне услове за развој пољопривреде. Највеће богатство представља око 1,6 милиона хектара обрадивих површина високог квалитета, или 0,8 ha по глави становника. У Војводини се налази око 33,9% укупних обрадивих површина, односно око 45,2% укупних ораница Републике Србије. Међутим, у најинтензивнијим начинима коришћења земљишта (воћњаци и виногради) Војводина учествује са 7,8% односно 15,9%, док најекстензивније врсте обрадивог земљишта (ливаде и пашњаци) чине око 65,6% односно 12,3% (Статистички годишњак, 2018).
 
Техничко-технолошки прогрес у пољопривреди, који је практично био заустављен почетком 90-их година прошлог века, поново се подстиче и полако оживљава. Услови пословања се донекле стабилизују, извршена је приватизација већине предузећа, бележи се побољшање остварених резултата, обнавља се опрема, подижу се нови засади, пластеници и други капацитети у агросектору.
 
Водопривредни ресурси река и изграђених канала представљају веома значајан производни потенцијал за пољопривреду Војводине. Омогућавају наводњавање преко 500 хиљада хектара али су нажалост врло мало искоришћени. Ово представља озбиљну препреку за остваривање бољих резултата, с обзиром да последњих година суша све чешће наноси велике штете домаћој пољопривреди.
 
У РС се пољопривредном делатношћу бави око 340 хиљада или 14,8% економски активног становништва. У Војводини се пољопривредом бави око 85 хиљада или 14% од укупно економски активног становништва на територији покрајине (Статистички годишњак, 2018). Ако се овоме броју дода и неколико десетина хиљада запослених у пољопривредним предузећима и задругама, добије се релативно велики удео становништва које се бави пољопривредом, знатно већи него у пољопривредно развијенијим земљама. Нема сумње да наша земља располаже неопходним људским ресурсима, односно довољним бројем квалитетне радне снаге за развој пољопривредне делатности. При том се ради о становништву са великим искуством у бављењу пољопривредом, као и довољној заступљености квалификованих стручњака из ове области.
 
АП Војводина има развијену мрежу научно-образовних институција, служби и организација које се баве истраживањем, едукацијом и трансфером знања у пољопривреди и прехрамбеној индустрији (факултети, институти, школе, пољопривредне станице, саветодавна служба, асоцијације произвођача и др.). Постоји велики број стручних кадрова свих усмерења који су способни да прате и примењују савремене технолошке поступке у овим привредним гранама. Такође је релативно добро организован тржишни ланац за дистрибуцију производа чији су тржишни вишкови врло значајни.
 
Наведени основни подаци јасно упућују на закључак да АП Војводина располаже врло респектабилним природним, људским и техничко-технолошким ресурсима за даљи развој пољопривреде и на њој засноване прехрамбене индустрије. Постоје реалне основе за интензивирање ових привредних грана и њихово подизање на знатно виши ниво. Узимајући у обзир све компаративне предности које поседује за развој агропривреде, Војводина има шансу и реалне предуслове да знатно већим улагањима у основне капацитете, померањем структуре у корист интензивнијих производњи (сточарство, воћарство, повртарство), применом савремених технологија и посебно производњом и извозом производа са вишом додатом вредношћу, значајно увећа производњу и извоз пољопривредно-прехрамбених производа. С обзиром да се ради о изузетно значајним привредним гранама, репродукционо повезаним са бројним другим областима (производњом инпута, механизације, хемијском индустријом и др.), то би значајно убрзало свеукупни привредни развој покрајине, односно РС у целини.
 
Подизање агросектора АПВ на виши ниво, за шта постоје реалне могућности, подразумева, поред осталог, и квалитетно управљање његовим развојем на свим нивоима одлучивања. То је, међутим, врло озбиљан и сложен задатак, чије успешно извршење подразумева ослањање на квалитетне информације, које су резултат континуираних и систематских научно заснованих истраживања из различитих области.
Тренутно не постоји систем континуираног продуковања информација о најважнијим производним и економским резултатима пословања привредних субјеката из агросектора на нивоу АПВ, као ни на нивоу целе земље. Примарна интенција истраживања у оквиру овога пројекта управо је дефинисање таквог система редовног извештавања, заснованог на поузданим агроекономским анализама, за потребе управљања развојем агросектора у АП Војводини.

 

DodatakVeličina
PDF icon 99 Brošura Projekat APV 2018 19.pdf4.62 MB