PSS Subotica:IKT u poljoprivredi

Svedoci smo takozvane „big data revolucije“, u kojoj smo preplavljeni podacima koje neprestano generišu Internet svega, sateliti i razne druge senzorske platforme – bespilotne letelice, stanice za monitoring, mobilni telefoni… Povrh toga, milijarde ljudi svakodnevno kreiraju nove informacije pomoću raznih sistema ili postavljaju slike i video-snimke na internet. Kako novi podaci brzo pristižu, postoji velika potreba za njihovom sistematizacijom i izvlačenjem korisnih informacija. Naime, ove ogromne količine podataka sa sobom nose i ogromno skriveno znanje o našem svetu, tako da njihova analiza nudi mnoge uzbudljive mogućnosti. Kada se otkrije, ovo znanje može značajno unaprediti mnoge oblasti, kao što su poljoprivreda, logistika i zdravstvo, ali i poboljšati kvalitet svakodnevnog života.

Da bi dostigla ovaj cilj, Grupa za tehnologije znanja Instituta BioSens uspešno se suočava sa naučnim i tehnološkim izazovima koji se tiču upravljanjem ogromnim količinama podataka (eng. big data), homogenizacije različitih tipova i formata podataka, efikasnih upita u baze podataka, ali pre svega efikasne analize podataka. Posebno smo usredsređeni na analitiku podataka, i s tim ciljem razvijamo napredne matematičke modele i tehnike prepoznavanja oblika kako bismo otkrili međusobne zavisnosti i netrivijalne pravilnosti skrivene u skupovima podataka. Koristimo alate iz oblasti mašinskog učenja, teorije mreža i optimizacije kako bismo razvili nove modele prirodnih, tehnoloških i finansijskih procesa i izvršili analizu, klasifikaciju i predikciju na osnovu velikih količina podataka. Što se tiče primene, razvili smo specijalizovana rešenja za nekoliko realnih poljoprivrednih problema, među kojima su predviđanje prinosa na osnovu podataka sa terena, optimizacija portfolija sorti soje, kao i klasifikacija malih poljoprivrednih parcela na osnovu satelitskih snimaka.

Krajnji cilj Instituta BioSens jeste da poveže napore i rezultate raznih istraživačkih grupa u jedinstveni integrisani sistem za poljoprivredni monitoring. Ovaj sistem trebao bi obezbediti skupove podataka koji će dovesti do revolucionarnog napretka u poljoprivrednom sektoru, ne samo u smislu povećanja efikasnosti, smanjenja zagađenja i novčanih ušteda, već i u smislu načina na koji se poljoprivredna delatnost shvata i izvodi, što će učiniti poljoprivredu prihvatljivim profesionalnim izborom i za mlađe generacije farmera.

Iako se o primeni IKT u poljoprivrednoj proizvodnji u Srbiji sve češće govori, praktični efekti još uvek nisu u potpunosti vidljivi. Jedan od razloga je opšta neinformisanost aktera u poljoprivredi o koristima i prednostima primene IKT. Uglavnom se primena IKT u poljoprivredi zasniva na praćenju meteoroloških informacija i njihove distribucije do poljoprivrednih proizvođača. Ovi podaci predstavljaju samo mali segment moguće primene IKT u poljoprivredi.
Razvijena komunikaciona infrastruktura, koja se ogleda u mobilnim komunikacionim mrežama i Internetu, predstavlja dovoljnu osnovu za izgradnju sistema praćenja, upozoravanja i upravljanja procesima u okviru poljoprivredne proizvodnje. S druge strane, na raspolaganju stoje komercijalni elektronski i računarski uređaji koji se mogu koristiti za realizaciju takvih sistema.

Anica Marcikić
savetodavac
PSS Subotica