PSS Sremska Mitrovica -Plamenjača zelene salate (Bremia lactucae)

Bremia lactucae je obligatni parazit zelene salate i limitirajući faktor u plasteničkoj proizvodnji, koji može da se javi u svim fazama razvoja biljaka. U uslovima gde su temperature relativno niske a listovi salate često vlažni, može naneti velike štete. Prenosi se semenom, oosporama u biljnim ostacima i divljim formama roda Lactuca spp.

Prvi simptomi su svetlo zelene do žute uglaste pege, oivičene glavnim lisnim nervima na licu lista, a  na naličju lista se formira bela navlaka od micelije patogena. Pri povoljnim uslovima (visoka vlažnost i niske temperature) patogen se brzo širi i smanjuje prinos i kvalitet glavica. Primarne infekcije nastaju od inokuluma u zemljištu ili od konidija dospelih na salatu pomoću vetra. Za klijanje konidija potrebna je slobodna voda. Oslobađanje konidija i infekcija počinje u jutarnjim časovima. U zaštiti salate od ovog patogena prednost treba dati preventivnim merama i merama zaštite rasada. Preventivne mera suzbijanja su: gajenje salate u plodoredu, setva tolerantnih sorata, uklanjanje biljnih ostataka, regulisanje temperature i vlažnosti vazduha, sprečavanje zadržavanja vode na biljkama, izbalansirano đubrenje azotom.

U našoj zemlji od hemijskih sredstava registrovani su preparati na bazi fosetil-aluminijuma (Aliette flash), propamokarb hidrohlorid i fluopikolida (Infinito), piraklostrobina i boskalida (Signum). Primenom nekih od navedenih preparata obavezno voditi računa o karenci.

Uslovi gajenja značajno utiču na rizik pojave bolesti, posebno u zaštićenom prostoru.

Zbog kratke vegetacije, kao i činjenice da se svež list koristi u ishrani bez dužeg perioda skladištenja, kao i malog broja registrovanih preparata za suzbijanje patogena u zelenoj salati,  u zaštiti useva treba preduzeti sledeće preventivne mere:

  • gajenje tolerantnih sorata,
  • korišćenje zdravog sertifikovanog semena,
  • korišćenje sterilnog supstrata u proizvodnji rasada,
  • poštovanje plodoreda,
  • optimalan sklop biljaka,
  • uklanjanje zaraženih delova biljaka,
  • uklanjanje biljnih ostataka,
  • izbalansirano đubrenje azotom,
  • redovno uklanjanje korova,
  • gajenje na malč foliji,
  • često provetravanje u uslovima povećane vlage (u zatvorenom prostoru),
  • dezinfekcija zemljišta ( po mogućnosti vodenom parom).

dipl. ing Senka Mišković