UTICAJ DEBLJINE LEĐNE SLANINE NA KVALITET PRIPLODNIH I TOVNIH SVINJA

DodatakVeličina
Image icon Presek trupa svinja.jpg51.12 KB

UTICAJ DEBLJINE LEĐNE SLANINE NA KVALITET PRIPLODNIH I TOVNIH SVINJA

U savremenoj proizvodnji svinjskog mesa pored kontinuitet i kvantiteta potrebno je ostvariti i kvalitet. Kvalitet se može postići odabirom kvalitetnih nerastova i nazimica i strogom selekcijom na kvalitet polutke. Selekcija se obavlja na osnovu eksterijera (spoljašnjeg izgleda), porekla, potomstva (progeni test) i performans testa(ispitivanje svinja u porastu). Performans testom ispituju se muški i ženski priplodni podmladak u porastu i predstavlja jedan od najrasprostranjenijih metoda ispitivanja. Na kraju performans testa udeo masti u telu se određuje ultrazvukom koji sa velikom tačnošću može da utvrdi debljinu leđne slanine koja je indikator ukupne količine masnog tkiva u trupu životinje. Mere leđne slanine (posebno na sredini leđa, na krstima i bočne slanine) su u značajnoj korelaciji i sa količinom mesa u trupu životinje.Performans test je obavezan za sve farme koje se bave prodajom priplodnog materijala. Da bi se shvatio značaj određivanja debljine leđne slanine kod priplodnih životinja (nerastova i nazimica) spomenućemo još jedan termin koji se upotrebljava u oplemenjivanju životinja a to je heritabilnost. Heritabilnost se koristi da bi se opisala moć ili snaga nasledne osnove jednog svojstva tj. da li će se to svojstvo preneti na sledeću generaciju ili ne. Heritabilnost između svojstava se razlikuje i može se ižvršiti podela svojstava na:

1.Niskonasledna ,sa vrednošću 0-10%

2.Srednjenasledna ,sa vrednošću 10-40%

3.Visokonasledna ,sa vrednošću preko 40%

U visoko nasledna svojstva spadaju svojstva kvaliteta polutki odnosno prinos mesa u pojedinim delovima i polutkama.

Tabela1.Primeri ocene hritabilnosti kod farmskih životinja,%

Svinje % Svinje %
Dnevni prirast 20-40 Dužina polutki 45-60
Iskorištenje hrane 20-48 Dužina karea 40-55
Mesa,% 45-55 Težina filea 40-50
Leđna slanina 45-70 Površina MLD 35-54
Sadržaj masti 45-60 Broj ovuliranih jaja 35-45

Prof.dr.Vitomir Vidović,1993;Pincipi i metodi oplemenjivanja životinja,Novi Sad,119.

Iz prethodno iznetog prozilaze i glavni ciljevi za izvođenje ove mere na individualnim gazdinstvima:

1. Poboljšanjem kvaliteta priplodnih poboljšati i kvalitet tovnih svinja

2. Ostvarenje bržeg i lakšeg plasmana tovnih svinja

3. Smanjenje utroška hrane za kilogram prirasta

4. Postizanja veće cene tovljenika na tržištu usled povećanja procenta mes u polutkama

5. Povećanje ekonomske opravdanosti proizvodnje svinja na poljoprivrednim gazdinstvima

6. Povećanjem ekonomskog efekta držanja svinja poboljšati standard poljoprivrednog stanovništva

Sve ovo još više dobija na značaju činjenicom da su subvencije za kvalitetne priplodne krmače i nerastove povećane na 15.000 dinara po grlu.