Ciljevi oplemenjivanja i priznate sorte šljive stvorene u Srbiji

Ciljevi oplemenjivanja i priznate sorte šljive stvorene u Srbiji

 

Izbor sorti šljive je od odlučujuće važnosti pri podizanju novih zasada. Poznato je više od 2 500 sorti šljive na svetu, a u savremenim zasadima šljive u Srbiji gaji se desetak sorti, uglavnom stvorenih u Srbiji , kao i nekoliko introdukovanih.

Prema nameni koju imaju plodovi, sorte šljive delimo na tri grupe:

  • stone sorte
  • sorte šljive za rakiju
  • sorte šljive za više namena

Prema obliku plodova i njihovoj boji šljive delimo na :

  •  Mirabele – ima sitnije okruglaste plodove, koštica se uglavnom odvaja. Sami plodovi su uglavnom žute boje
  •  Renklode ili okrugle šljive – plodovi krupni do veoma krupni, okrugli, žutih, ljubičastih, crvenkastih i ostalih boja pokožice. Za njih se koristi naziv ringlovi u nekim krajevima.
  •  Jаjаste šljive – plodovi su izduženog oblika. Boja pokožice im je tamnija, čvrstog mesa i oštrih vrhova koštice.
  •  Ovаlne šljive – imaju neujednačenu boju kao i veličinu plodova.
  •  Cepаče ili plаvice – pogodne su za industrijsku preradu, koštica se lako odvaja, pokožica plava. Ovaj tip se veoma ceni za stonu upotrebu ali i za industrisku preradu. Dobar primer je sorta Požegača.

Na oplemenjivanju šljive i priznavanju novih sorata najviše je urađeno u Institutu za voćarstvo u Čačku. U ovom Institutu postavljeni su dugoročni ciljevi oplemenjivanja šljive, od kojih su najvažniji :

  1. stvaranje novih sorti prilagođenih agroekološkim uslovima umereno-kontinentalne klime. Nove sorte treba da su otporne prema niskim zimskim temperaturama, poznim prolećnim mrazevima i suši.
  1. stvaranje sorti tolerantnih i otpornih prema šarki šljive (Plum pox virus) i najčešćim gljivičnim oboljenjima (Polystigma rubrum (Person) De Candolle i Puccinia (Tranzschelia) pruni-spinosae (Pers.) Diet.)
  1. prednost je potrebno dati samooplodnim sortama, redovne i obilne rodnosti.
  1. selekciju usmeriti u pravcu stvaranja sorti širokopiramidalne, umereno guste krune sa širokim uglovima grananja i elastičim granama koje se ne lome pod teretom plodova.
  1. stone sorte treba da imaju krupne plodove (preko 100 g) sa plavom bojom pokožice, privlačnog izgleda, žutog, čvrstog, sočnog, slatko-nakiselog mezokarpa koji se odvaja od koštice i koji dobro podnosi rukovanje i prevoz, a dugo zadržavaju svežinu i dobar izgled i kvalitet.
  1. sorte za sušenje treba da imaju srednjekrupne plodove (30 do 50 g), ovalnog oblika, da sadrže preko 20% rastvorljivih suvih materija, da imaju čvrsto meso žute boje koje se odvaja od koštice, da dobro podnose manipulaciju i transport, da ne pucaju na kiši, da se lako i brzo suše i da pri tome ne pucaju i ne ispuštaju sok.
  1.  U cilju produženja sezone sušenja i korišćenja u svežem stanju treba nastojati da se dobiju sorte sa što ranijim, kao i sa vrlo poznim sazrevanjem.
  1. Sorte za druge vidove prerade ili sorte kombinovanih osobina (kompot, pekmez, džem, slatko, rakija) treba da imaju visok sadržaj šećera, dobar ukus, odgovarajuću boju pokožice i mezokarpa, konzistenciju mesa i da redovno i obilno rađaju.

U Institutu za voćarstvo u Čačku do sada je priznato 17 sorti šljive:

  1. Čačanska rana
  2. Čačanska najbolja
  3. Čačanska lepotica
  4. Čačanska rodna
  5. Čačanski šećer
  6. Valjevka
  7. Jelica
  8. Valerija
  9. Mildora
  10.  Timočanka
  11.  Boranka
  12.  Krina
  13.  Pozna plava
  14.  Zlatka
  15.  Nada
  16.  Divna
  17.  Petra

Ove sorte se međusobno razlikuju po vremenu sazrevanja, krupnoći, nameni, otpornosti na bolesti i hemijskom sastavu plodova.

Pre podizanja novih zasada potrebno je detaljno proučiti pomološke osobine svih sorata i na osnovu pedoklimatskih osobina parcele odabrati sortu koja će u tim uslovima dati najbolje rezultate.

Lazar Klještanović, PSS Ruma