PSS "Sombor" - Mogućnosti čuvanja povrća

      Proces čuvanja povrća počinje od momenta berbe do vremena korišćenja, razgradnje ili propadanja. Od posebnog značaja za uspešan proces čuvanja povrća je pravovremena berba. Vreme berbe zavisi od vrste i sorte, od mogućnosti dozrevanja, daljine tržišta odnosno dužine transporta. Zbog neblagovremene berbe u nekim slučajevima može se izgubiti 30-50 % ukupno proizvedenih količina povrća. Gubici u kvalitetu i kvantitetu povrća nastaju i u periodu između berbe i momenta upotrebe. Do gubitka u toku čuvanja svežeg povrća dolazi usled isparavnja, disanja, produkcije etilena, fotosinteze, rasta i razvoja, transpiracije, fizioloških, fizičkih i patoloških povreda. Najvažnija osobina ubranog svežeg povrća je da ono živi i da se u njemu nastavljaju procesi metabolizma. Uspešnost u smanjenju ovih gubitaka podrazumeva poznavanje bioloških osobina vrste i činilaca spoljne sredine koji dovode do oštećenja kao i primenu tehnike čuvanja koja će usporiti starenje. U optimalnim uslovima čuvanja pojedino povrće može da se čuva nekoliko nedelja dok u običnim uslovima ono opstaje samo nekoliko dana. Zbog razlika u osetljivosti na čuvanje ističe se potreba za odvajanjem povrtarskih vrsta na one koje su više podložne propadanju. Klasifikacije prema biljnim organima ili fazama razvoja nisu strogo određene. Na primer temperature čuvanja za slatki krompir i cveklu su potpuno različite iako su obe korenaste vrste. Stoga samo poznavanje prirode ubranog povrća omogućava da se predpostavi njihovo ponašanje tokom čuvanja.

   Zbog nedostatka skladišnih kapaciteta za čuvanje voća i povrća proizvođači često čuvaju različito povrće zajedno. U slučaju združenog čuvanja treba znati da se može kombinovati samo ono povrće koje je kompatibilno tj. koje se slaže. Kako se često zajedno čuvaju povrće i voće neophodno je poznavati i mogućnosti čuvanja ovakvih kombinacija. Primer moguće kombinacije čuvanja celera, kupusa, mrkve ili crnog luka zajedno sa jabukama i kruškama, dok čuvanjem sa krompirom jabuke i kruške dobijaju neobičan ukus. Miris jabuka redovno apsorbuju jaja, mlečni proizvodni i meso. Zbog toga je potrebno crni luk i krompir čuvati odvojeno. Mnoge vrste proizvode etilen kao prirodni produkt i on može da izazove nepoželjne efekte pri združenom čuvanju. Nepoželjni efekti se ogledaju u odbacivanju listova, žutilu, ubrzanom starenju i dr. Zbog toga povrće i voće koje je osetljivo na etilen ne bi trebalo čuvati zajedno sa povrćem i voćem koji produkuju taj gas. Kupus, mrkva, salata, boranija, lubenica i krastavc je povrće koje je osetljivo na etilen. Povrtarske vrste koje stvaraju etilen su paradajz i dinja a od voćnih vrsta to su: jabuka, kruška, šljiva, breskva i nektarina. Etilen ubrzava zrenje mnogih vrsta a njegov uticaj na zrenje se odvija znatno sporije pri 0o C.

 

 

 

Proizvodi sa mirisom

Proizvodi koji mogu da apsorbuju mirise

Jabuka

Mrkva

Praziluk

Crni luk (zreo)

Crni luk (mladi)

Krompir

Paprika (zelena)

Kruška

Kupus, mrkva, crni luk , smokve

Celer

Grožđe

Jabuka

Kruška

Kukuruz šećerac, gljive

 

     Povrće koje se čuva treba da je zdravo, bez nagnječenja, bez oštećenja pokožice, da nije vlažno, da nije napadnuto bolestima ili štetočinama, da nije proklijalo, proraslo i dr. Pravilnim čuvanjem može se usporiti proces zrenja i disanja, usporiti ili zaustaviti gubitak vode, smanjiti produkcija etilena, usporiti ili zaustaviti razvoj bolesti te tako obezbediti dobar plasman.