Ishrana krava prema proizvodnji mleka

Za visoko proizvodna muzna grla veoma je bitno da hrana bude dobrog kvaliteta i dobro izbalansirana.Hrana dobrog kvaliteta pored uticaja na proizvodnju mleka ima uticaj na zdravstveno stanje i reproduktivne osobine krava.Za sastavljanje kvalitetnog obroka potrebno je znati sastav hraniva koja će ući u obrok.
Visokoproizvodnim grlima je veoma bitno davati obroke konstantnog sastava pogotovo u prvoj polovini laktacije.
Posle telenja dolazi do naglog skoka proizvodnje mleka koja maksimum dostiže oko 8 nedelje laktacije.S obzirom da krave u tom periodu laktacije ne unose dovoljne količine hranjivih materija putem hrane, jedan deo tih hranjivih materija obezbeđuju iz sopstvenog organizma.Zbog toga je veoma važno da krave u laktaciju uđu u dobroj kondiciji tj. da se ne zanemari pravilna ishrana krava u periodu zasušenosti,što se na individualnim poljoprivrednim gazdinstvima često dešava.Period zasušenosti predstavlja period kada se veliki deo hranjivih materija koje muzna grla unesu obrokom koriste za rast i razvoj ploda a deo i za nadoknadu izgubljene telesne mase tokom predhodne laktacije.Period zasušenosti krava ne treba da je kraći od 45 dana a optimalno bi bilo da traje oko 60 dana.
Kod proizvođača koji muzna grla drže na vezu svaka krava bi trebalo da dobije oborok po sopstvenoj proizvodnji mleka ali u štalama gde se muzna grla drže pušteno u grupi to nije izvodljivo ako se ne organizuje ishrana po proizvodnim grupama.
Prilikom formiranja četri proizvodne grupe. Prva grupa bi bila grupa visoko produktivnih krava-krave u prva dva meseca laktacije (prvih 5 do 7 dana posle telenja krave treba da dobijaju seno i koncentrat u količini koju su dobijale pred samo telenja,da bi im se količina koncentrata postepeno povećavala u količini 0,5 do 1 kg dnevno do optimalne količine tj.dok krava odgovara povećanjem količine mleka a ujedno se postepeno uvode i ostala kabasta hraniva u ishranu).
II grupa bi bile krave od drugog do osmog meseca laktacije(ovo je faza laktacije kada krave dobijaju pun obim kabastog dela obroka ali im se koncentrovani deo obroka daje prema proizvodnji mleka,tj.treba redovno vršiti kontolu mlečnosti i na osnovu nje korigovati koncentrovani deo obroka),
III grupa krava bi bile krave od osmog meseca laktacije do momenta zasušenja(period kada treba u ishrani krava smanjiti unos visokoenergetskih hraniva jer se u ovom periodu kada je niska proizvodnja mleka krave obično preterano ugoje i može doći do pojave sindroma masne jetre i drugih poremećaja) i IV grupa bi bile zasušene krave- poželjno je grupu zaušenih krava podeliti u dve manje gde bi u prvoj grupi bile krave od početka zasušenja do 2 nedelje pred telenje(kada dobijaju do 2 kg koncentrata i kabasti deo obroka) a u drugoj grupi krave dve nedelje pred telenje pa do momenta telenja(kada moga da dobijaju oko 4 kg koncentrata dnevno i kabasti deo obroka).
Poželjno je da poljoprivredni proizvođači ako su u mogućnosti prave silažu ili senažu i koriste ih u ishrani krava tokom cele godine.Korištenjem silaže i senaže u ishrani krava tokom cele godine uz dodatak drugih kabastih i koncentrovanih hraniva izbegavaju se oscilacije u proizvodnji mleka koje nastaju čestim promenama hraniva i tipova obroka koji se koriste u ishrani.
U koncentrovani deo obroka obavezno dodavati mineralnovitaminske dodatke.Koncentrovani deo obroka mora da zadovolji proizvodne potrebe krava i bilo bi dobro da je umešan sa kabastim delom obroka jer na taj način se izbegava da krave biraju hraniva koja će im više prijaju.Poljoprivrednici moraju voditi računa o kvalitetu hraniva koja koriste u ishrani krava. Upotrebom kvalitetnih hraniva,vitaminsko mineralnih dodataka i ako nivo proizvodnje opravdava upotrebu i drugih dodataka kao što su stimulatora varenja(probiotika,prebiotika) i adsorbenata amonijaka i toksina može se u proizvodnji mleka razmišljati o većoj tj. profitabilnoj proizvodnji.