Upravljanje sistemom "kap po kap" pomoću tenziometra

U našim krajevima najzastupljeniji su plastenici tunelskog tipa  sa ili bez grejanja u kojima se proizvodnja povrća odvija tokom cele godine.  Nakon završetka vegetacije toploljubivih kultura paradajza, paprike, krastavaca sledi priprema plastenika za proizvodnju kultura sa manjim zahtevima za toplotom kao što su spanać, salata, blitva, crni luk, mrkva. Uspeh proizvodnje povrća zavisi od više činioca a neki od njih su: pravilan izbor vrste i sorte povrća, odabir i priprema zemljišta, primena plodoreda kao i pravilno navodnjavanje. Povrtarske kulture su poznate kao veliki potrošači vode i da bi postigli kvlaitetnu proizvodnju i visoke prinose potrebno im je osigurati dovoljnu količinu tokom rasta i razvoja biljaka.

    Vrlo važan momenat u proizvodnji povrća je određivanje zalivnih normi i intervala između zalivanja. U plastenicima je najraširenije zalivanje sistemom „kap po kap“, a jedan od najvažnijih preduslova za uspešnu primenu ovog sistema je stručno upravljanje navodnjavanjem. Kod ovog sistema to je posebno važno jer čestim , manjim navodnjavanjem vlažnost zemljišta treba uvek da bude zadržana na optimalnom nivou. Brojne su prednosti sistema zalivanja “kap po kap” a neke od njih su sledeće:

- Ušteda vode do 50% u odnosu na druge načine zalivanja

- Zalivanje je moguće u svako doba dana

-Prostor između redova ostaje suv i moguć je lak pristup površinama

- Đubriva koja su rastvorljiva u vodi mogu se pomoću kapaljki dovesti direktno u zonu glavnog korenovog sistema

- Lisna masa prilikom zalivanja ostaje suva, tako da se gljivična oboljenja ne pospešuju dodatnim zalivanjem te je upotreba zaštitnih sredstava na ovaj način smanjena

- Uređaji za navodnjavanje sistemom “kap po kap” imaju nizak pritisak na pumpi  (oko 3-4 bara) – ušteda energije

Jednostavna i tačna metoda kojom se određuje norma i učestalost zalivanja kod sistema “kap po kap”, je merenje vlažnosti zemljišta tenziometrom.

Princip rada tenziometra

    Tenziometar meri usisni napon vode u zemljištu, što znači da meri snagu kojom je voda zadržana u zemlji, a time i snagu koju koren biljke mora upotrebiti da bi uzeo vodu iz zemljišta. Tenziometar se sastoji od cevi pleksiglasa, jednog šupljeg šiljka od porozne keramike i jednog hermetički postavljenog manometra. Pre postavljanja u zemljište potrebno je u cev od pleksiglasa sipati vodu do otprilike 1 cm ispod gornje ivice cevi te je hermetički zatvoriti. Voda u tenziometru spaja se kapilarnim putem sa vodom iz okolnog zemljišta preko pora keramičkog šiljka. Ukoliko se zemljište suši vodu iz tenziometra”povlači” voda iz zemljišta i u tenziometru nastaje pritisak koji se meri. Ovaj pritisak odgovara usisnom naponu korena biljke. Ovaj proces se odvija i u obrnutom smeru. To znači nakon zalivanja ili kiše pore u zemljištu se ponovo pune vodom i usisni napon kojim se voda zadržava u zemljištu opada a nivo vode u cevi od pleksiglasa raste. Kako bi se omogućilo uspostavljanje vodenog mosta u porama keramičkog šiljka, tenziometar se pre ugradnje mora namočiti.

Postavljanje tenziometra

Pri postavljanju je od odlučujuće važnosti da se obezbedi dobar kontakt sa zemljištem između keramičkog šiljka tenziometra i zemlje. Pri tome zemljište ne treba ni rastersati ni sabijati. Najbolje bi bilo da se rupa za tenziometar izbuši nekim alatom koji bi trebalo da ima prečnik tenziometra. Na kraju se tenziometar pažljivo utisne u rupu, sve dok keramika ne postigne dobar kontak sa zemljom. Tenziometar treba postaviti u vlažno a ne u mokro (blatnjavo) zemljište.  Kada su vrednosti na tenzimetru 0,35 – 0,50 barapotrebno je početi sa navodnjavanje. Kada skala na tenziometru dođe na 0,1 bar prekida se sa navodnjavanjem.

    Optimalna vlažnost zemljišta za većinu povrtarskih kultura je između 70 – 90 %.  Kada je vlažnost zemljišta ispod 60% većina biljaka pokazuje simptome nedostatk vode.  Slabije se razvijaju vegetativni delovi, dolazi do opadanja cvetova i plodova, dok kod direktne setve ( luk, mrkva, peršun) može doći do propadanja semena i ne niceanja posejanih kultura. Usled suviška vode zbog prekomernog zalivanja koren biljaka se slabije razvija, počine trunuti što može dovesti do ugibanja biljaka. Suvišak vode uzrokuje i prebujan porast, biljke su nežnije građe – tanje i izdužene, vegetacija se produžava i biljke postaju osetljivije na bolesti.

  Za pravilno upravljanje sistemom za navodnjavanje, takođe je važno uskladiti sistem za navodnjavanje sa propusnošću zemljišta i potrebama kulture. Za laka i propusna zemljišta treba kapajuća traka jakog kapaciteta (8-10 l/h) ili svaki red biljaka pokriti sa dve trake slabijeg kapaciteta (2-4 l/h). Za zemljište srednje propusnosti treba kapajuća traka srednjeg kapaciteta (4-5 l/h) a ako je zemljište težeg sastava, traka slabog kapaciteta (2-3 l/ha). Da bi se proverio profil zalivanja, nakon određenog vremena (npr. 1 h) napraviti vertikalni presek zemljišta na kraju reda.