Zemljište u plastenicima

Tokom proizvodnje povrća u zaštićenom prostoru zbog intenzivnog rasta i razvoja, biljke usvajaju 2 -3 puta više hraniva u odnosu na gajene biljke na otvorenom polju. U plasteničkoj proizvodnji biljke su veoma osetljive na kvalitet zemljišta. Zemljište mora biti povoljnih fizičkih, hemijskih i mikrobioloških svojstava. Čestom obradom, velikim količinama mineralnih đubriva, obilnim zalivanjima dolazi do narušavanja strukture zemljišta. Pogoršavanjem fizičkih osobina dolazi do promena hemijskih i bioloških osobina zemljiša odnosno do smanjenja njegove plodnosti što određuje kvalitet i kvantitet biljne proizvodnje.

    Pogoršavanjem vodno-vazdušnih osobina zemljišta, smanjuje se zapremina pora a povećava se zapremina mase zemljišta zbog njegovog zbijanja. Vodno-vazdušne osobine zemljišta mogu se popraviti unošenjem krupnog nekarbonatnog rečnog peska (0,2-2 mm) a delimično i dubljom obradom i unošenjem nerazložene organske materije (strugotina, iseckana slama).

    Zemljište u zaštićenom prostoru mora imati optimalan sadržaj organske materije,  makro i mikroelemanata kao i optimalnu pH reakciju. Za većinu povrtarskih vrsta optimalne pH vrednosti su 6,3-7,0 uz napomenu da povrće bolje podnosi blago kiselu nego blago alkalnu sredinu. Velika kiselost zemljišta neutrališe se kalcifikacijom (krečnjak, dolomitsko brašno, saturacioni mulj) a zemljišta sa alkalnim reakcijom đubre se fiziološki kiselim mineralnim đubrivima (amonijum nitrat, urea, amonijum-sulfat). Pored pH vrednosti za zemljišta u zaštićenom prostoru bitna je i koncentracija soli u zemljišnom rastvoru (EC vrednost).  Zaslanjenost zemljišta u zaštićenom prostoru ocenjuje se prema relativnoj elektroprovodljivosti vodenog rastvora zemljišta i izražava se u milisimensima na centimetar (mS/cm). Tokom celogodišnje proizvodnje povrća u plastenicima troši se velika količina vode, pri nedostatku drenaže i loše prirodne dreniranosti, u zemljištu ostaje velika količina soli zbog čega se povećava osmotski pritisak te se pojavljuje fiziološka suša tj biljke ne usvajaju vodu. Na sadržaj soli najosetljivije su salata, rotkvica, peršun, osrednje osetljivi su krastavac, paprika, paradajz i dinja dok su najtolerantniji spanać i kupus.

   Dobra vodno-fizička svojstva zemljišta omogućuju uspešnu proizvodnju u dužem periodu a  sadržaj hraniva u zemljištu i supstratu uslovljava rast, prinos i kvalitet povrća i opredeljuje vreme, vrstu i količinu đubriva. Pre podizanja zaštićenog prostora neophodno je izvršiti agrohemijsku analizu zemljišta i na osnovu rezultata analize i potrebe vrste koja će se gajiti odrediti vrstu i količinu đubriva.