PSS Sombor- Agroekološki uslovi i đubrenje krastavca

Krastavac je jednogodišnja biljka iz porodice Cucurbitaceae. Uporebljavaju se fiziološki nedozreli plodovi u svežem ili prerađenom stanju. Gaji se kao salatni krastavac na otvorenom polju, u staklenicima i plastenicima i kao industrijski.

Krastavac ima visoke zahteve na uslove sredine. Klimatske, zemljišne prilike izvanredno dejstvuju na vegetativni razvoj, cvetanja i oplođavanj, zametanje, trajanje vegetacije, a u krajnjoj liniji na veličinu i kvalitet prinosa. Krastavac je biljka koja je dosta osteljiva prema toploti u svim fazama razvoja. Za razvoj na otvorenom potrebna je srednja dnevna temperatura veća od 15ºC, dok je optimalna 25-27ºC. Cvetanje započinje kod temperature 15-17ºC, a oprašivanje se najbolje obavlja na temperaturi 18-21ºC. Temperatura ispod 14ºC zaustavlja obrazovanje plodova a  ispod 7ºC prestaje vegetativni razvoj. Oskudicu vlage u zemljištu krastavac teško podnosi.  Za rast i razvoj krastavcu treba dosta vlage kako u zemljištu tako i u vazduhu.  Relativna vlažnost vazduha bi trebala biti 85-90%. Najpovoljnija vlažnost zemljišta je oko 70 % punog kapaciteta zemljišta za vodu. U početnim fazama rasta zalivanja su ređa i s manjim količinama vode, a posle, naročito u vreme plodonošenjai berbe, krastavac zahteva zalivanje svakih 4-5 dana. Za krastavac su pogodna duboka, nanosna, strukturna zemljišta slabo kisele do neutralne reakcije ( optimalna pH 5,8-6,8).  Zemljišta bogata organskim materijama su pogodna za rast krastavca. Tip zemljišta nije od bitnog značaja u koliko postoji mogućnost obilnog đubrenja zgorelim stajnjakom. Krastavac iziskuje obilno đubrenje organskim i mineralnim đubrivima, Naročito povoljno deluje stajnjak. Ako se gaji na otvorenom polju, na zemlji, đubri se sa 30-40 t/ha, na žičanim konstrukcijama 50-70 t/ha i u zaštićenom prostoru 100-150 t/ha goveđeg stajnjaka. U koliko se primenjuju živinski ili ovčiji stajnjak količine su mnogo manje oko 1/3 do 1/2  navedenih normi. Najbolji efekti se postižu kombinacijom organskih i mineralnih đubriva. Kod običnog, njivskog načina gajenja, u koliko se želi postići prinos od 30-40 t/ha ploda, treba da se obezbedi 60-80 kg/ha čistog azota, 45-60 kg/ha fosfora , 120-160 kg/ha kalijuma, 60-80 kg kalcijuma i 12-20 kg magnezijuma. Najobilnije đubrenje je potrebno u staklenicima i plastenicima. Tu se postižu prinosi i do 15 t/ha ploda pa se zbog toga mora obezbediti po 200-300 kg/ha azota i kalcijuma, 150-230 kg/ha fosfora, 400-600 kg/ha kalijuma i 50-75 kg/ha magnezijuma. Prihranjivanje krastavaca se obavlja na svake 2 nedelje posle prve berbe, a pošto se bere uglavnom 2 meseca, to znači da je potrebno 4 prihranjivanje. Prvo i treće prihranjivanje se obavljaju sa po 40 kg/ha čistih hraniva azota i kalijuma, a drugo i četvrto samo sa po 40 kg/ha azota. Magnezijum se dodaje u svim prihranjivanjima, 5-10 kg/ha, u koliko je deficitaran. To se u glavnom javlja na biljkama koje se gaje na kiselim ili peskovitim zemljištima. Peskovita zemljišta su siromašna magnezijumom jer podloga sadrži malo magnezijuma a još se na ovom tipu zemljišta brzo ispira. Na kiselom zemljištu dolazi do deficita zbog izražene rastvorljivosti soli magnezijuma te dolazi do  njegovog ispiranja. Kod krastavaca simptomi nedostatka magnezijuma javljaju se na donjem- starijem lišću odnosno na listovima dolazi do pojave intervenozne hloroze gde nervi ostaju zelene boje, a površina između njih je žuta . U takvim slučajevima, prilikom prihranjivanja dodavati hraniva na bazi magnezijum nitrata ili magnezijum sulfata.U plodoredu, krastavac treba gajiti na istoj parceli tek posle 4 godine. Dobri predusevi su strna žita i mahunarke.