PSS Institut Tamiš Pančevo-Uticaj različitih tipova meleženja na proizvodne osobine svinja

logo Savetodavne Sluzbe APVText Box:  Republika Srbija, Sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo

Autonomne Pokrajine Vojvodine

Poljoprivredna Savetodavna Služba AP Vojvodine

 

SEKRETARIJATU ZA POLJOPRIVREDU,

VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVO

 

IZVEŠTAJ O OGLEDU U SVINJARSTVU

Ogled realizovali: Nikola Stojsavljević dipl.ing.

                             mr Dragan Romić

 

Uvod: Ogled pod nazivom „UTICAJ RAZLIČITIH TIPOVA MELEŽENJA NA PROIZVODNE OSOBINE SVINJA“  sproveden je u periodu od 01.03.2016-30.09.2016 godine na farmi velične 1300. priplodnih krmača i godišnjom proizvodnjom od 28000. tovnih svinja. Proizvodni rezultati na farmi su na zavidnom nivou ali svakako da u okviru selekcijskog rada postoje mere koje dodatno mogu da poboljšaju dostignuti nivo proizvodnje.

Cilj ogleda: Utvrditi efekte postojećeg načina meleženja i predložiti poboljšanja u budućem selekcijskom radu.

Materijal i metode: U vršenju ogleda koji se rađen u periodu od 01.03.2016-30.09.2016 godine, obavljana su merenja priplodnih nazimica različitih kombinacija, rasa veliki jorkšir i švedski landarsa kao i manjeg broja četvorostrukih meleza duroka i hempšira. U ogledu je ukupno testirano 639. priplodnih životinja sa prosečnom starosti od 183 dana i težinom od 106. kilograma. Hrane se suvom ishranom do završetka perioda odgoja a nakon toga kombinuje se suva ishrana sa periodima ishrane siliranim zrnom kukuruza. Proizvodnja se odvija u skladu sa principom „sve unutra sve napolje“ a priplodna grla se obezbeđuju iz sopstvenog zapata. Priplodne nazimice su meležene po pravilu rotacionog ukrštanja. U periodu od sedam meseci merenja su sa manjim odstupanjima, rađena jednom nedeljno. Za merenje je koriščen ultrazvučni aparat PIG-LOG 105 (Danske proizvodnje) pri čemu su dobijene vrednosti debljine slanine (bočne i leđne) dubina MLD-a, procenat mesa (u živom stanju). Nakon toga, dobijeni podaci su iz aparata preneti u računar gde su obrađeni i dobijene izračunate vrednosti (starost, životni prirast i farmski index).

 

 

 

 

Tabela 1: Proizvodni rezultati različitih genotipova priplodnih nazimica

Rasa

Broj grla

Starost (dan)

Težina na kraju testa(kg)

Životni prirast (kg)

Debljina slanine

% mesa

Farmski index

leđna (mm)

bočna (mm)

ŠLx(ŠLxVJ)

329

187

110,4

0,589

13

12

57,97

102,9

VJx(VJxŠL)

199

188

108,9

0,578

13

12

58,29

106,2

ŠL

63

187

104,3

0,559

12

11

58,77

99,7

Durok

13

161

107,1

0,665

11

11

59,39

115,2

VJ

21

187

100,0

0,534

11

10

60,00

102,4

DHxDH

7

185

113,3

0,612

13

11

59,14

100,1

VJxŠL

7

189

110,3

0,585

12

12

58,64

106,4

Ukupno

639

183

106

0,580

12

11

59,13

105,0

*ŠL-švedski landras; VJ-veliki jorkšir; DH-durok x hempšir

Rezultati ogleda: Obzirom da se na farmi sprovodi rotaciono meleženje, nije moguće u istim uslovima uporediti ga sa efektima koji se ostvaruju sa klasičnom  proizvodnjom F1 nazimica, koje se dalje koriste za trorasna ukrštanja. Iz tog razloga ne možemo reči koji od ova dva selekcijska pristupa ima više prednosti. Sigurno je da rotaciono ukrštanje zahteva daleko veći stepen kontrole, obzirom da se svako grlo posmatra individualno i tek na osnovu ostavrenih rezultata u testu i kasnije rezultata u proizvodnji donosi se odluka da li se od tog grla može ostavljati priplod. Kod proizvodnje F1 nazimica kreće se od preptostavke da je samo zbog svog genotipa grlo superiorno u odnosu na višetruke (povratne) meleze.

Iz dobijenih rezultata se može jasno videti da rotaciono ukrštanje daje nesumnjive pozitivne efekte. Iz tabele se jasno vidi da durok rasa ima najbolje rezultate vezane za životni prirast i debljinu slanine. Najveći procenat mesa utvrđen je kod rase veliki jorkšir. Posmatrajući osnovnu rasu čije gene većinski poseduje priplodna nazimica-melez, uočavamo značajan porast praćenih pokazatelja (životnog prirasta, debljine slanine, % mesa i farmskog indeksa) kod nazimica meleza u odnosu na osnovnu čistu rasu. Tako recimo kod kombinacije ŠLx(ŠLxVJ) uočavamo porast u iznosu od 3,2 indeksna poena u odnosu na čistu rasu švedskog landrasa. Nadalje, kombinacija VJx(VJxŠL) dala je 3,8 indeksnih poena više u odnosu na čistu rasu veliki jorkšir. Kod ovih kombinacija imali smo dovovljan uzorak da bi rezultati bili jasno uočljivi. Veliki potencijal uočavamo kod rase durok i ćetvororasnih meleza između duroka i hempšira, ali je uzorak još uvek nedovoljan da bi se mogli izvući precizniji pokazatelji. U daljem periodu detaljanije ćemo pratiti upotrebu rase durok i hempšir u uslovima ove ogledne farme.

Zaključak i preporuke: Upotreba rotacionog ukrštanja i proizvodnja priplodnih nazimica genetske strukture ŠLx(ŠLxVJ) i VJx(VJxŠL), kao selekcijska mera ima svoje puno opravdanje posmatrano kroz duži vremenski period. Loša strana ovog vida selekcije je u tome što zahteva od selekcionera veće napore i individualno praćenje grla. Rasa durok pokazala je visok genetski potencijal za osobine prirasta i debljinu slanine a rasa veliki jorkšir za osobinu mesnatosti. Pun selekcijski efekat postiže se upotrebom terminalnih rasa koje imaju izuzetne proizvodne osobine (u prvom redu prirast i visok procenat mesa) i zato predlažemo dalja ispitivanja u tom pravcu. 

DodatakVeličina
Image icon Ogled 2016.jpg786.69 KB